Srpska šljivovica zvanično se nalazi na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog dobra. Ova promena mogla bi da bude okidač za nadležne institucije da se više pozabave suzbijanjem nelegalne proizvodnje i prodaje koja je, osim za budžet, prvenstveno štetna za potrošače. Ipak, ljubitelji ovog popularnog alkoholnog pića nemaju razloga za brigu. Naime, upisivanje na Uneskovu listu neće da utiče ni na cenu, a ni na kvalitet srpske šljivovice.
Juče je odjeknula vest da su društvene prakse i znanja u vezi sa pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive – šljivovice, upisane na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Inače, Ministarstvo kulture je za ovu listu šljivovicu nominovalo još prošle godine.
Kako za Nova.rs kaže Vukosav Tomašević, vlasnik destilerije „Ognjena“ i član Upravnog odbora Saveza proizvođača rakija Srbije, upisivanje na ovu listu značajan je događaj za Srbiju, koji će posebno da doprinese afirmaciji naše tradicije.
„Ovo je velika stvar, koja znači da imamo nešto što je samo naše, a što možemo da podelimo sa svetom“, kaže Tomašević.
Prema rečima našeg sagovornika, ova novina ipak neće imati nikakvog uticaja na cenu. Kako objašnjava, cenu formira tržište, a upisivanje na listu nematerijalnog kulturnog dobra neće uticati na cene po kojima će se ovo piće prodavati.
PROČITAJTE JOŠ
„Ovo neće uticati ni na kvalitet, ni na cenu šljivovice, ali može biti podstrek za nadležne da krenu u bolju kontrolu proizvodnje i prometa u okviru Zakona o jakim alkoholnim pićima“, kaže Tomašević.
Kako kaže, neophodno je da svi nadležni rade svoj posao, te da se prekine sa nelegalnom proizvodnjom i prodajom ovog pića, s obzirom na to da je većina rakije koja se proda u Srbiji – nelegalna. Tomašević ističe da je proizvodnja rakije u nekontrolisanim uslovima prvenstveno veoma štetna za potrošače, s obzirom na to da u tim slučajevima ne postoji ni zdravstvena kontrola, te niko ne može da bude siguran u to šta zapravo pije.
„Ipak, ubedljivo najveću štetu trpi budžet naše države, stotine miliona evra se gube kroz sivo tržite svake godine“, kaže Tomašević.
Kako Tomašević objašnjava za portal Nova.rs, ako on, primera radi, prodaje litar rakije po ceni od 1.200 dinara, od tog iznosa, on će 440 dinara da plati državi.
Od toga, PDV iznosi 20 odsto, što je u ovom slučaju tačno 240 dinara.
Preostalih 200 dinara je akciza.
„A godišnje se proda između 50.000 i 60.000 litara rakije. Znači da država može da zaradi basnoslovne iznose, pa vi zamislite šta se sve može sa tim novcem – da se grade škole, bolnice, deonice puteva i slično. Ali je problem što je od te količine, većina prodata nelegalno“, objašnjava naš sagovornik.
„Rakija u poslednjih godinu dana jeste poskupela, ali to zaista nije bilo drastično. Poskupele su ambalaže, a kvalitetne staklene ambalaže na tržištu svakako ima malo, poskupeli su papir koji je nama potreban za etikete, kutije, drva za pečenje. Ono što je bilo dobro ove godine je to što je voća bilo dovoljno, bila je dobra godina, te cene zaista nisu drastično skakale“, zaključuje naš sagovornik.
Inače cene rakija drastično variraju u zavisnosti od brenda i kvaliteta – kreću se od 1.500, a one najeksluzivnije mogu i da koštaju više od 20.000 dinara.
BONUS VIDEO Njeno veličanstvo šljivovica – novo kulturno nasleđe čovečanstva
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar