0
Grčka kompanija "Aktor" bila je glavni izvođač na četiri deonice kraka Koridora 10 prema Bugarskoj. Godinama nakon završetka radova, "Aktor" je srpskim firmama podizvođačima, kako tvrde vlasnici, ostao dužan 22 miliona evra. Vlasnik jedne od tih firmi, Zoran Janaćković za Novu priča da je zbog duga od 40 miliona dinara prema njegovoj firmi, morao da otpusti pet radnika, da proda nekoliko mašina i još nekoliko oglasi na prodaju. Sve firme kojima je "Aktor" ostao dužan novac, suočavaju se sa sličnim problemima, tvrdi Janaćković i dodaje da su spremni da ispred grčke ambasade u Beogradu naprave miran protest, a čak i da kamionima blokiraju auto-put.
Oko 100 srpskih firmi, koje su bile podizvođači radova na Koridoru 10, od 2019. godine čekaju da im bude isplaćen dug od oko 22 miliona evra. Firme se žale da je zbog nenaplaćenih potraživanja njihovo dalje poslovanje i opstanak firmi pod znakom pitanja.
Oni su se žalili Privrednom sudu u Beogradu, a nakon što su dobili presude u njihovu korist – Narodna banka Srbije blokirala je račun grčke firme „Aktor“.
Ipak, od zvaničnika već četiri godine nije bilo nijedne reči o tom dugovanju prema srpskim firmama.
„Dok smo državi podizali BDP bili smo dobri“, priča za Novu vlasnik „Natura beauty Balcan d.o.o“ iz Niša, Zoran Janaćković, dodajući da su od države očekivali reakciju i pomoć da se izbore za isplatu duga.
Janaćković kaže da, primera radi – na deonici Pojate-Preljina, srpske firme podizvođači mogu da se nabroje na prste jedne ruke.
„Srpske firme vrlo malo su angažovane i to rade neke poslove transporta, koji nisu skupi. A u našem slučaju su domaće firme radile, dizale BDP, uplaćivale PDV, plaćale porez na dobit“, kaže naš sagovornik.
Firme podizvođači, za potrebe Koridora 10, podizale su kredite za opremu, servisiranje mašina, upošljavanje većeg broja radnika, zbog čega su usled dugovanja „Aktora“ zapale u još veće finansijske probleme.
Sve okolnosti nakon te 2019. godine kada je i bio rok da „Aktor“ uplati firmama novac – od krize izazvane pandemijom korona virusa do krize izazvane ratom u Ukrajini, dovele su do toga da su firme bile prinuđene da rasprodaju nešto od svoje opreme i da otpuštaju radnike.
Janaćković kaže da je iz svoje fime „Natura beauty Balcan d.o.o“, koja je mala firma sa svega dvadesetak zaposlenih, morao da otpusti čak pet radnika, ali i da nekoliko mašina stavi na prodaju.
Kaže da je dva meseca zaredom, prošlog i pretprošlog – morao je da otpusti po jednog radnika.
„Radnici neki rade po 10-15 godina u firmi, pa imaju nekog razumevanja za situaciju. Ali poenta je u tome da ne možete tako brzo mlade ljude da obučite da rade na nekim mašinama, treba godinu dana da rade da nauče. Druga stvar, operateri na nekim mašinama neće da rade ispod 1.000 evra“, priča Janaćković i tvrdi da bi vraćanje duga „Aktora“ rešilo veliki deo problema firmi.
Kaže da vlasnici firmi nikad nisu tokom zime opuštali radnike, već su gledali da sačuvaju ljude do sezone kada je, u slučaju otkaza, radnicima lakše da odu u inostranstvo gde se traže operateri i vozači.
„Tako nam iz Srbije odlaze radnici, nema im druge“, navodi Zoran.
Većina vlasnika je dobar deo svojih mašina oglasila na prodaju, kako kaže Janaćković – zbog duga se firme upropašćavaju i „idu na dole“.
Janaćković navodi da „Aktor“ njegovoj firmi duguje 40 miliona dinara, navodeći da je dug prema njegovoj firmi „negde u sredini“ među dugovanjima.
„Moja firma je mala, duguju mi nekih 40 miliona dinara, plus što sam im dao popust šest miliona, da plate odmah – nikad nisu ni platili“, navodi.
„Ima jedna firma, ‘Kubik trans’ iz Pirota, četiri miliona evra potražuju, oni su davali materijal i radili su sa stotinu mašina, mi smo radili sa 10 do 15. Jednoj firmi iz Beograda, ‘Grejsi’ njima duguju oko 100-120 miliona dinara“, priča naš sagovornik.
Kaže i da od restorana, kafana i prenoćišta, kojima je „Aktor“ ostao dužan milion do dva ili tri miliona dinara, dužni su i nekim građevinskim stovarištima koja su davala materijale, ljudima koji su vozili po jedan ili dva kamiona – pa sve do do četiri miliona dinara koje duguju onima koji su davali neki materijal.
„Mi (Natura beauty Balcan) smo negde u sredini, ima onih kojima manje duguju, a ima i manji deo onih kojima duguju više nego nama, nema ih mnogo ali ima. Da smo bili pametniji, da stanemo ranije“, ističe sagovornik.
Ljudi su toliko nervozni i ne mogu više da izdrže, ističe Janaćković.
„Vlasnici i radnici saglasni su, hoće da blokiraju auto-put. Hoće da isteraju 100-200 kamiona, da naprave neku blokadu – da nas neko primeti – da nas pozove na razgovor, da nam kaže ‘Ljudi, vi ste radili ovde u ovoj zemlji, mi ćemo da vam rešimo ovaj problem'“, priča naš sagovornik.
Dodaje da su imali u planu i da autobusima, sa 150-200 ljudi odu u Atinu, ispred firme „Aktor“ da zatraže vraćanje duga.
„Oni (Aktor) ne žele da se ta priča pojavi u medijima, narušilo bi im to ugled“, ocenjuje Janaćković.
Pročitajte još:
On kaže i da pregovaraju o tome da naprave protest isped ambasade Grčke u Beogradu.
Vlasnici svih 100 firmi obraćali su se mejlovima Privrednoj komori Srbije (PKS), Ministarstvu građevinarstva, predsedniku države, ali odgovora nije bilo, ispričao nam je Janaćković.
Poslednjeg dana maja, kako priča dalje naš sagovornik, obratili su se Evropskoj investicionoj banci (EIB), koja ima filijalu u Beogradu, koja je bila garant tog posla na Koridoru 10.
Preko EIB „Aktor“ dobija tendere po Evropi, dodaje Janaćković.
„Obratili smo se Evropskoj investicionoj banci, kažu da nisu znali ništa o tome. Prošle nedelje su taj mejl prosledili za Luksemburg (gde im je sedište) i rekli su nam da će poslati upite Ministarstvu finansija i Koridorima Srbije, jer su oni imali obavezu da prate ceo tok. I rekli su nam da će upute poslati i grčkoj firmi Aktor“, kaže valsnik Natura beauty Balcan d.o.o.
Grčka kompanija „Aktor“, kako tvrdi Janaćković, duguje novac samo u Srbiji.
Kaže da su projekte imali i u Sloveniji, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i u Grčkoj – a nigde nisu ostali dužni novac osim u Srbiji.
„Država ima obavezu prema nama da na neki način natera grčku kompaniju da nam plati ili da nam država isplati“, priča Zoran Janaćković.
Poslednja dostupna vest kada je reč o rokovima da se dugovanja isplate je iz 2019. godine i glasi – Rukovodstvo „Aktora“ trenutno radi na realizaciji plana programa za izmirenje zaostalih dugovanja prema podizvođačima.
Novosti su još 2017. godine pisale da Koridori Srbije nisu raskinuli ugovor sa kompanijom „Aktor“, iako ona nije ispunila ugovorene obaveze.
List u izveštaju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije o stanju na toj deonici Koridora 10 piše da je Aktoru uplaćeno više od 23 miliona evra po osnovu dodatnih radova.
Novosti prenose da je Ministarstvo zaključilo da je Aktoru tolerisano nepoštovanje ugvorenih obaveza, iako su istekli svi rokovi za završetak deonice na kojoj je radila ta kompanija čiji je račun u stalnoj blokadi duže od godinu dana za iznos od oko 10 miliona evra.
Iz Koridora Srbije tada su saopštili da je kašnjenje na tim deonicama nastalo pre svega zbog nerešene eksproprijacije koja je, umesto do 2012. godine, isplaćivana sukcesivno čak do 2016. godine, dok se plaćanje i izmene ugovora sa Aktorom obavljaju na osnovu stroge procedure predviđene ugovrom s tim izvođačem radova, i na osnovu sporazuma s međunarodnim kreditorima o zajmovima. I tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da će javnost biti upoznata s problemima i rešenjima za koridore, kada budu imali nešto konkretno.
Tadašnja ministarka je kazala i da je njen nekadašnji kolega u Vladi, Velimir Ilić javnosti predstavio radnu verziju izveštaja u kojem se analiziraju problemi na Koridoru 10.
Ilić je svega dva dana pre toga izneo da je još u novembru 2016. godine rekao da ne želi da bude direktor Koridora Srbije zbog nepravilnosti na izgradnji autoputa Niš-Dimitrovgrad i pozvao se na izveštaj Ministarstva, u kojem se navodi da je posebna radna grupa, formirana na zahtev Zorane Mihajlović, uočila mnoge nepravilnosti i nedostatke pri izgradnji tog dela autoputa.
Svega nekoliko nedelja kasnije, „Aktor“ je zatražio produžnje roka za sve četiri deonice na Koridoru 10 po pola godine. Mihajlović je tada rekla da je ministarstvo prosledilo zahtev Koridorima Srbije, jer su kao potpisnik ugovora sa Aktorom Koridori Srbije nadležni za njihovu realizaciju.
Deonica istočnog kraka Koridora 10 ka Bugarskoj, u dužini od oko 23 kilometra, otvorena je 30. decembra 2015. godine, u prisustvu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučić i tadašnje ministarke infrastrukture Zorane Mihajlović. Na trasi te deonice nalazi se i 15 mostova, dva nadvožnjaka i jedan most izvan trase na petlji Bela Palanka.
Grčka kompanija „Aktor“ bila je zadužena za rad na deonicama Bancarevo-Crvena reka, Crvena reka-Čiflik, Staničenje-Pirot, dužine 48 kilometara, i na obilaznici oko Dimitrovgrada.
O isplatama firmama podizvođačima, od zvaničnika nije bilo nijedne reči.
Kako su u novembru 2019. godine pisale Večernje novosti, vlasnik jednog od preduzeća ispričao je da im grčka firma za robu i usluge nije platila oko 60 miliona dinara, zbog čega su tokom ove godine podigli tri tužbe pred Privrednim sudom u Beogradu.
Grčka kompanija je napravila je još veći ceh firmama koje su je snabdevale kamenom i ostalim materijalima, ugrađenim u auto-put.
„Stalno smo se s njima natezali, a pre nekoliko meseci smo prekinuli saradnju. Kasnili su, pa bi u nekom trenutku platili deo duga. Ponašaju se bahato i ucenjuju. Traže da im otpišemo od 20 do 30 odsto duga, da bismo dobili ostatak“, ispričao je tada vlasnik jedne oštećene firme.
Novosti su pisale i da zvanični podatak o tome koliko „Aktor“ ukupno duguje nemaju ni Koridori Srbije.
Iz Koridora su tada, 2019. godine, saopštili da oni nikome ništa ne duguju i da nisu ovlašćeni da posreduju u sporovima između izvođača radova, podizvođača i dobavljača.
Portal Nova uputio je Koridorima Srbije i Ministarstvu građevinarstva i infrastrukture molbu za informacija o dugovanjima prema srpskim firmama. Odgovori nisu stigli, do objavljivanja ovog teksta.
Bonus video – Koridor 10 im „odsekao“ najbolje njive: „Veštaci kažu da idemo preko autoputa“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
