0
Slavica Gajić (49) iz Beograda je do pre dve godine živela život kao na filmu - radila je posao koji voli, bila je udata, svakodnevno je šetala jazavičara Rašu i živela je u ušuškanom stanu u naselju Rakovica koji je pre dvanaest godina kupila na kredit. Sve se promenilo onog momenta kada se posle tromesečnog bolovanja vratila na posao. Umesto tople dobrodošlice i rečenice "Dobro nam došla, Slavice", sačekalo ju je neprijatno iznenađenje – dobila je otkaz. Od tada pa do danas, Slavica nikako ne može da pronađe posao jer se, kako priča za Nova.rs, skoro svaki poslodavac na razgovoru "uhvati" za njene godine. "Vama je skoro 50 godina" je rečenica koja joj svakodnevno odzvanja u glavi.
Slavicu smo „pronašli“ na Fejsbuku, u grupi „Oglasi Beograd Srbija“ u kojoj je napisala da već dve godine traži posao i da joj to nikako ne polazi za rukom.
„Pozdrav svima. Zovem se Slavica Gajić i imam 49 godina. Živim u Rakovici. Radila sam 20 godina u jednoj hemijskoj industriji, a onda su mi po povratku sa bolovanja, nakon što sam slomila nogu, uručili otkaz. Kakvi kavaljeri. Od tada tražim posao, ali bezuspešno jer, kako smatraju poslodavci, uskoro punim 50 godina. Međutim, sposobna sam i bistra i dalje, zato molim sve da me označe ukoliko naletite na neki oglas o zaposlenju u hemijskoj, prehrambenoj i tehničko-tehnološkoj industriji“, napisala je Slavica u pomenutoj grupi.
Kada smo kontaktirali Slavicu, ona je kao iz rukava rekla – Mora da ste videli oglas.
Ispričala je svoje tužno iskustvo zbog koje je, kako kaže, danas sama, razvedena, bez posla, ali sa kreditom i Rašom.
„Radila sam 20 godina u jednoj hemijskoj industriji, imala sam tu sreću da se zaposlim odmah nakon što sam Hemijski fakultet. Odlično sam radila svoj posao, direktor je bio zadovoljan, bilo je i napredovanja, ali i oduzimanja 20 odsto od plate, kako kome, zbog greške u poslovanju, što je, barem ja mislim, normalno u svakoj firmi. A onda sam jedno jutro šetala mog jazavičara Rašu, okliznula se i pala. Slomila sam nogu“, priča Slavica.
S obzirom da joj je posao bio takav da većinu radnog vremena stoji, Slavica je morala tri meseca da provede kod kuće. U međuvremenu, bila je u kontaktu sa koleginicama, a čak ju je i direktor jednom pozvao i rekao „Ćuti i sedi kući, samo da budeš dobro“.
„Požalila sam se suprugu kako sam baš dugo na bolovanju, kako me je sramota što se ovo desilo, ali on je govorio da svakom može isto da se dogodi, posao može da čeka i to je to. Ali, izgleda da ne može. Nažalost, nakon tri meseca, lekarska komisija je odlučila da mi produži bolovanje jer je noga i dalje bila pod otokom, iako je povreda zarasla“.
„Verujte da mi nije bilo svejedno. Čak mi se i radilo s obzirom da sam toliko vremena presedela kod kuće uz televizor. Nisam uopšte razmišljala da bi ova odluka mogla da utiče na mog direktora, ne u smislu da pati što sam još povređena, nego što ne radim“.
Kada je prošlo još tri meseca, odnosno šest meseci otkad je na bolovanju, Slavica je sa osmehom otišla na svoj posao. Međutim, dočekao ju je „hladan tuš“.
„Kao da je neko prosuo punu kofu hladne vode na moju glavu. To je tako grozan osećaj, kao da te je neko pljunuo u lice. Ne mogu da vam opišem. Nisam ni navukla mantil, ušla sam da se javim direktoru, a on mi je čak rekao da sednem, da popijemo kafu. Pričali smo o mom zdravlju, o nozi i kada sam došla do rečenice ‘Bogu hvala, samo kad sam se vratila na posao’, on je rekao kako je baš o tome želeo da priča sa mnom, kako je najbolje da uzmem otpremninu i da neko vreme odmaram kod kuće, ipak sam žena u godinama i tako dalje. Žena u godinama? Ja? Samo sam ustala, pogledala ga i zalupila vratima“, priča nam Slavica.
Pročitajte još:
0
0
4
Od tada je prošlo dve godine, a Slavica i dalje nije pronašla posao. Bila je na različitim razgovorima, čak je imala i probni rad od nekoliko dana za jedno radno mesto, međutim ništa.
„Skoro svaki poslodavac me pita ‘Kako ste? Svaka čast, još malo pa 50 godina’ Šta to znači? Matora sam, pa ne mogu da radim? Dve godine sam provela u suzama, u teškoj depresiji. Nisam nigde izlazila, u međuvremenu sam se i razvela, jako težak period je iza mene. Ali posao mi treba. I mogu i u ovim godinama, mada smatram da ih nemam puno, da radim. Sposobna sam i dalje, razmišljam istom brzinom kao i dok sam bila u dvadesetim i tridesetim. Verujte, nikome ne bih poželela da bude u ovoj situaciji u kojoj sam ja danas“.
Slavica je poslednji put poslala CV pre tri meseca, ali odgovora od te kompanije još uvek nema iako oglas i dalje postoji. A ako do juna ne pronađe posao, planira da ide kod sestre u Crnu Goru, pa da tokom letnje sezone čisti apartmane.
„Moja sestra ima svoju porodicu, stalno me zove, ali ne želim nikome da smetam. Ipak, iskoristiću leto da zaradim, pa ćemo videti od jeseni šta će biti. Nisam ja probirljiva, ne smatram da su neki poslovi za mene ponižavajući, naprotiv, radila bih svaki posao pošteno. Ali, kada već imam diplomu i iskustvo u tome, zašto ne bih radila taj posao, a vidim da se traže radnici? Ali neće nas matore, takvi su vam poslodavci u Srbiji, samo bi mlađe“, kaže Slavica za naš portal.
BONUS VIDEO: TOP 5 fakulteta sa kojima odmah nalazite posao
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare