Direktor Berze: Novac u Srbiji sedi i ne radi ništa

Podeli:
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Nacionalna Strategija za razvoj tržišta kapitala, koju Srbija dobija sa višedecenijskim zakašnjenjem, vitalno je važna za budućnost ove zemlje, kaže Siniša Krneta, direktor Beogradske berze. On, u razgovoru za Nova.rs, ističe da je početak izrade ove strategije veliko dostignuće, ali da ne treba očekivati da će izroditi rezultat preko noći.

“Ovde je ključno konačno prepoznavanje i prihvatanje stava da je nemoguće u bilo kojoj ekonomiji obezbediti prosečnu i natprosečnu stopu privrednog rasta, ukoliko tržište kapitala, pre svega tržište akcija, nije funkcionalno. Reč je o kompleksnom tržištu, čija je osnovna misija da omogući da se kapital uloži u najefikasnije projekte. Rast i razvoj novih kompanija dovodi do povećanja ličnog, ali i opšteg, nacionalnog dohotka i bogatstva. Kreiraju se nova radna mesta, dodatno pada nezaposlenost. Upošljava se kapital, upošljavaju se ljudi, i sinergetski se uvećava bogatstvo i države i ljudi. To je misija berze. Nije jeres biti bogat”.

Nova.rs: Jesmo li zakasnili sa strategijom?
Siniša Krneta: U velikoj meri jesmo, ali još uvek imamo priliku da stvar popravimo. Da je kojim slučajem ova strategija bila na stolu pre dve decenije, više sam nego siguran da bi Srbija danas bila drugačije društvo. U svakom smislu.

Ima li u Srbiji uopšte viška neinvestiranog novca?
Ima. Danas, u doba najnižih kamatnih stopa, i globalno i lokalno imamo situaciju da novac sedi i ne radi ništa. Akumulirani su profiti koji nemaju investicionu destinaciju. Depoziti donose veoma niske prinose, ako ih uopšte ima. Primetna je već goruća eksplozija na tržištu nekretnina, što je postalo jedina prilika za ulaganje. Umesto da takvu štednju i kapital uposlimo u finansiranje rasta i razvoja privrede, propuštamo jedinstvenu priliku. Zato je ova strategija važna.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

U kom smislu?
Strategija ne obuhvata samo interes srednjih i velikih kompanija. Moramo da se pozabavimo i mikro i malim preduzećima. Naročito mikro, koji danas imaju otežan pristup finansiranju. To su startapi, koji ne mogu da budu predmet razmatranja za izlazak na berzu, jer to podrazumeva određene standarde koje kompanija mora da ispuni da bi bila na određenom segmentu tržišta. Ovo je važan trenutak, jer Srbija veliku pažnju poklanja i IKT sektoru, koji raste. Generalno, naša zemlja je visoko kotirana kao blockchain razvojna baza, ne samo regionalno, već globalno. Ne bi bilo dobro da iz ugla razvoja zemlje zaboravimo jedan tako važan narastajući segment koji je i te kako dokazano sposoban da generiše prihod.

Znači li to da bi na berzi moglo da se trguje i kripto-valutama?
Iznenadiće vas da Beogradska berza već dve, tri godine pokušava da iznađe način da se uključi u organizovanje trgovine kripto imovinom, ipak ne i kripto valutama.

O kojoj imovini je reč?
Kripto imovina je ona koja je nastala i registrovana je na dominatno blockchain tehnologiji i na taj način je i evidentirana. Dakle, ne postoje nikakvi katastri druge vrste, osim ‘katastra’ koji nudi blockchain tehnologija.

Sa koliko se trenutno hartija trguje na Beogradskoj berzi?
Generalno, po broju dominiraju i dalje akcije koje su praćene državnim obveznicama. Ipak, analiza njihovog učešća u raznim statistikama složena.

Pojasnite?
Ako vam kažem da je od ukupno 490 različitih akcija koje su danas dostupne, svega sedam na zvaničnom listingu, i dodatnih 21 na jednom segmentu koje je predvorje listinga, doći ćete do broja od 28 akcija koje svojim kvalitetom izveštavanja mogu da zadovolje više od banalnih prohteva investicione javnosti. Prethodnih nekoliko godina, izuzimajući 2019, učešće akcija u ukupnom prometu se kretalo od 10 do 15 odsto. Ostatak čini promet državnim obveznicama. To je izrazito nepovoljna okolnost, jer promet obveznicama čini otprilike 85 odsto ukupnog prometa, a istovremeno u ukupnom broju transakcija učestvuje sa ne više od jedan odsto. Dakle, jako mali broj transakcija izrazito visoke vrednosti.

Šta je bilo 2019?
Prošle godine je bio izuzetak, jer su enormno velike blok transakcije akcijama Komercijalne banke dovele do toga da je učešće trgovine akcijama u ukupnom prometu dostiglo 45 odsto. Zahvaljujući tome, 2019. godine, ostvaren je i apsolutno najveći promet akcijama u postkriznim godinama.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

 

Kada će akcije Telekoma Srbije na berzu?
To je pitanje od milion dolara. Uprava Telekoma je ta koja odlučuje da li i kada kompanija izlazi na berzu. Od 2012. otkako su nastale akcije, do danas – nije. To je strategijska odluka, koja ostavlja dugoročne posledice i kreira ceo niz novih prava i obaveza za samu kompaniju, koje podrazumevaju i predtrgovačku i postrgovačku transparentnost. Najkvalitetniji segment tržišta podrazumeva i podnošenje kvartalih izveštaja i obaveštenja o svim poslovnim događajima koji mogu da utiču na finansijsku poziciju same kompanije i njen finansijski rezultat.

Kada na berzu neće velika kompanija poput Telekoma, kako će se manje odvažiti?
To otežava situaciju. Podsećam vas da je silom zakona o besplatnoj podeli akcija kreirano gotovo 4,9 miliona akcionara unutar svake od nekoliko kompanija: NIS, Telekom, Aerodrom, EPS, Akcionarski fond. Nestvaran broj akcionara.

Akcije EPS nisu deljene…
Ali je zakon to predvideo. Mi izlaskom kompanija poput Telekoma i EPS na berzu dobijamo nove hartije kompanija izrazito visoke kapitalizovanosti, no bez istovremene javne ponude novih akcija kojima te kompanija prikupljaju svež kapital u procesu izlaska na berzu još uvek ne dolazimo do kompanije koja je na prirodan, organski način izašla na tržište kapitala.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

U čemu je značaj takvog izlaska na tržište?
Organski izlazak na berzu bilo javnog ili privatnog preduzeća, koje će u procesu izlaska emitovati akcije i prikupiti kapital, je pokazna vežba za ostale u uslovima stepena razvijenosti tržišta kapitala kakav je danas prisutan u Srbiji. Tako je uradila Poljska, na čiju berzu se ugledamo. Da bi kompanija postala konkurentna, mora da ulaže u istraživanje i razvoj, osvajanje novih tržišta, proizvoda i usluga, a za to mora da ima izvore. Ta sredstva se obezbeđuju na tržištu prikupljanjem novog, svežeg kapitala. U uslovima nerazvijenog tržišta kapitala, za takve kompanije se žargonski kaže da su ledolomci koji lome decenijski nataložen led. To ne može da uradi čamac, već ozbiljan brod, tzv. Blue chip kompanija, kompanija visoke tržišne kapitalizacije.

Da li Telekom može da bude srpski ledolomac?
Da, ukoliko bi u procesu izlaska na berzu emitovao novu emisiju akcija i tako učinio novi iskorak i prikupio novi kapital za finansiranje tržišne utakmice koju igra ne samo u Srbiji, već i regionu. To bi bio pravi ledolomački potez. I pokazna vežba čemu tržište kapitala služi.