6
Sektor usluga, smeštaja i hrane najviše je pogođen krizom koju je prethodnih meseci izazvala epidemija virusa korona, a velike posledice pandemija je ostavila i na sve ostale uslužne delatnosti, kao i na trgovinu, poslovanje nekretninama i prerađivačku industriju, pokazalo je istraživanje onlajn platforme Monitoring socijalne situacije u Srbiji (MONS), piše Danas.
Gledano kratkoročno, uticaj krize na pomenute sektore bio je izuzetno visok, na srednjoročnom planu situacija će se popraviti za sve, osim za sektor usluga smeštaja i hrane, koji će po svemu sudeći biti najveći gubitnik, odnosno najteže će se oporaviti, piše Danas.
U isto vreme, sektori saobraćaja i umetnosti i zabave su kratkoročno gledano imali srednje do visok stepen uticaja krize i prema procenama MONS-a tako će ostati još neko vreme.
Najmanje negativnog uticaja kriza je imala na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, državnu upravu, ali i snabdevanje električnom energijom i vodom, kao i na sektor informacija.
Nizak do srednji uticaj kriza je imala na administrativne delatnosti, kao i na poljoprivredu, dok je rudarstvo jedini sektor koji je kratkoročno gledano bolje prošao nego kada se gleda na nešto duže staze.
Tamo gde je kriza umnogome uticala zaposleno je čak 44,4 odsto od ukupnog broja zaposlenih, u delatnostima srednjeg do visokog rizika radi dodatnih 7,4 odsto.
Na srednji rok, 3,9 odsto od ukupnog broja zaposlenih ostaće izloženo visokom riziku, dok će u delatnostima srednjeg do visokog rizika ostati 27,2 odsto zaposlenih.
„Sektori sa višim prosečnim zaradama imaju niži prosečni rizik tržišta rada, i obrnuto. Dok pet od šest sektora sa najvišim prosečnim zaradama imaju nizak rizik, to je slučaj sa samo tri od sedam sektora sa najnižim prosečnim zaradama. Ovo sugeriše da se može očekivati rast sektorske nejednakosti u zaradama u odnosu na stanje pre krize“, ističe se u analizi MONS-a, koju su uradili Mihail Arandarenko i Dragan Aleksić.
Prve međunarodne analize, kako se ističe u analizi MONS-a, ukazuju na to da su zanimanja koja su „imunizovana“ od šoka ponude zbog toga što se njihovi radni zadaci mogu u najvećoj meri obavljati od kuće u proseku znatno bolje plaćena u odnosu na ona koja zahtevaju prisustvo zaposlenih na radnom mestu.
Autori ovog istraživanja, međutim, napominju da su prognoze u ovom trenutku ekstremno nezahvalne, jer se još ne mogu predvideti ni orijentaciona dužina trajanja ni intenzitet poremećaja globalnih i regionalnih ekonomskih tokova usled pandemije, ali i da stanje na našem tržištu rada neće zavisiti isključivo od stepena oporavka domaće privrede, već i od brzine jenjavanja epidemije i privrednog rasta u zemljama sa kojima imamo najjače ekonomske veze.
Nezaposlenost
Svršeni školarci tokom leta i jeseni podići će broj nezaposlenih u Srbiji, a prema analizi MONS-a godišnji broj novih ulaznika na tržište rada je nekih 70.000. U isto vreme, prosečno se godišnje penzioniše 100.000 ljudi, što delimično olakšava apsorpciju novih mladih ulaznika na tržište rada. Ekonomski migranti koji su se početkom krize vratili u Srbiju mogli bi da budu faktor koji će dodatno uticati na rast nezaposlenosti.
„Na osnovu zvaničnih podataka o prelascima granice na početku pandemije, može se grubo proceniti da se otprilike njih 50.000 do 60.000 vratilo sa kratkoročnog rada u inostranstvu tokom marta. Na godišnjem nivou, taj broj potrebno je pomnožiti otprilike sa tri. Premda neće svi oni završiti kao nezaposleni ipak se i po ovom osnovu može očekivati dodatan porast nezaposlenosti od nekoliko desetina hiljada“, ističe se u ovoj analizi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
