180
Grad Beograd u narednih 10 godina planira da izgradi skoro 10 miliona kvadratnih metara (9.780.000) stambenog i poslovnog prostora u Savskom priobalju, a zgrade sa luksuznim lokalima i stanovima bi mogle biti visoke i do 200 metara.
Analizu o planiranoj izgradnji objavila je stručna organizacija Nova planska praksa (interaktivniurbanizam.com ), te smo tom prilikom razgovarali sa arhitektom i urbanistkinjom Ljubicom Slavković iz ove organizacije. Na osnovu podataka koji su izneti u tekstu, a koji je objavila Nova planska praksa, ali i ranom javnom uvidu za plan za proširenje Beograda na vodi, jasno je da će Savsko priobalje biti “zatrpano” i ograđeno luksuznim stambeno-poslovnim kompleksima.
Naime, analiza se zasniva na podacima iz plana „Rani javni uvid povodom izrade izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat“, koji je objavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije.
Analiza obuhvata planove za projekat Beograd na vodi na desnoj obali Save, Blok 26, autobusku i železničku stanicu u Bloku 42, kao i prvu fazu transformacija fabrika IMT i FMO i zonu u ulicama Tošin bunar i Heroja sa Košara na Novom Beogradu. Takođe i projekte planove za transformaciju šire zone Brodogradilišta, blokove 18 i 68, plan za tramvajski depo na Novom Beogradu, kao i širenje plana za područje Beograda na vodi na deo prostora opština Čukarica i Novi Beograd.
Na području Beograda na vodi procenjeno je da će biti izgrađeno još 2.180.000 kvadrata stambenog prostora, što je „najveći intenzitet izgradnje“, a prema ovoj analizi uvećan za više od 10 odsto kroz izmene osnovnog plana, koji je urađen još 2022. godine.
Trend započet izradom osnovnog plana za ovaj deo grada iz 2015. podrazumeva sada još veću eksploataciju građevinskog zemljišta, pre svega za potrebe stanogradnje, odnosno tržišta nekretnina.
Objekti stambene i komercijalne namene dominiraju u celom području, kao i u zoni novobeogradskih fabrika i autobuske i železničke stanice u bloku 42, gde je planirano čak 280.000 kvadrata.
“Koncept ovog plana izgradnje je potpuno pogrešan, jer nije utemeljan na stvarnim potrebama stanovništva. Mi, inače, imamo veliki problem sa stanovanjem. Koliko ljudi u Srbiji, u Beogradu, može sebi da priušti da kupi stan? Trebalo bi razmišljati kako ljudima omogućiti povoljan stambeni prostor, a mi uporno planiramo ekskluzivnu gradnju na priobalju”, kaže za Nova.rs Ljubica Slavković, arhitektica i urbanistkinja, iz organizacije Nova planska praksa.
Rani javni uvid u plan dat je samo kako bi moglo da se kaže da je ispoštovana procedura, ističe ona.
“Plan je na uvidu ukupno samo 15 dana i to u periodu kad su građani u velikom broju na odmoru. Ljudi, međutim i ne žele da učestvuju jer znaju da i kada pošalju primedbu, one se mahom odbijaju i ne postoji nikakav stvarni dijalog ili suštinska participacija”.
U području oko Ade Ciganlije, koji obuhvata prostor sve do Hipodroma, uključujući i Beogradski Sajam i Staru šećeranu, planirano je čak 1.140.000 kvadrata.
Tačnije, proširenjem Beograda na vodi obuhvaćen je deo Ade Ciganlije, za koji već postoji aktuelno plansko rešenje, što upućuje na nameru da se i prostor oko Savskog rukavca “ekskluzivno” izgradi.
U Bloku u Novom Beogradu u Bloku 26, planirano je 480.000 kvadrata, dok je na prostoru bivšeg IMT-a, Tošinog bunara i Airport city-ja predviđeno više od dva miliona kvadrata.
N pomenutom prostoru planirana su četiri projekta od toga jedan na 850.000 kvadrata, drugi na 800.000, treći na 410.000 i četvri na 260.000 kvadrata
Prema analiziranim planovima, u Beogradu može biti izgrađeno skoro 10 miliona kvadratnih metara (9.780.000) na prostoru leve i desne obale Save, a od toga oko 5,9 miliona kvadrata na teritoriji Novog Beograda i oko 3,9 miliona u opštinama Savski venac i Čukarica.
Prvi sloj izgradnje predviđa izuzetno visoke kule od 150 do 200 metara.
Na području Beograda na vodi planirana je kula maksimalne visine 200 metara. Kule predstavljaju 10 odsto izgradnje. Iako za sada imamo samo dve u kompleksu Beograd na vodi i West 65, još četiri će biti podignute u bloku 26 i jedna u kompleksu IMT-a.
Drugi sloj takođe čine kule od 100 metara, a zauzimaće 25 odsto kapaciteta izgradnje i planirane su u kompleksima autobuske i železničke stanice i uz ulicu Tošin bunar i kompleks Airport city-ja.
Treći sloj biće lamele prosečne visine 50 metara, koje su najzastupljeniji tip izgradnje sa 65 odsto ukupnih kapaciteta, čime će biti popunjen gotovo ceo prostor kompleksa nekadašnjih fabrika IMT i FOM.
“Pisali smo primedbu na plan Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, ali su ovakvi planovi suštinski besmisleni. Pre svega, nisu utemeljeni u studijama, istraživanjima, ispitivanjima potreba i dr. Uloga urbanista je da napravi optimalno rešenje, ali kod nas je pristup takav da se svuda sve eksploatiše do kraja u korist intenzivne izgradnje i to pretežno stanogradnje, iako to nije održivo. Ovde se maksimalno gradi radi maksimalnog profita, a ono što omogućava kvalitetan život i javne sadržaje svedeno je na minimum”, objašnjava Slavković.
Namene državnog vrha za kompleks Beogradskog sajma već su poznate, a predviđaju da sve objekte osim hale 1 budu srušene zarad zidanja novih stambenih kapaciteta, čemu se oštro protivi celokupna stručna zajednica, institucije i organizacije okupljene oko Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, uključujući i institucije zaštite spomenika kulture na državnom i gradskom nivou.
“Ono što je koncepcijski pogrešno, je što ti planovi imaju neku proceduru koja podrazumeva uključivanje javnosti i javni uvid treba da bude prvi korak, odnosno javnost treba da bude pozvana da se uključi. Međutim, kod nas se na javnom uvidu već predstavlja praktično gotovo rešenje, a javnost se poziva da diskutuje o detaljima, a ne suštinski o konceptima”, naglašava Slavković.
Ona ističe da su je plan za Beograd na vodi podignut na nacionalni nivo, umesto da se o njemu odlučuje na lokalu.
Pročitajte još:
180
10
18
0
“Primedbe na prostorni plan šalju se Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, a to je zato što su projekti za Beograd na vodi i priobalje, podignuti na nacionalni nivo, pa o njima ne odlučuje Grad Beograd, već država, odnosno Narodna skupština”.
U Srbiji postoji stambena kriza, upozorava ona, a planiraju se luksuzne gradnje koje prosečan građanin ne može da priušti.
“Samo pet odsto stanovništva učestvuje u kupovini stanova, pa kako je ovoj državi onda prioritet luksuzno stanovanje?” pita Slavković.
Zaključak ove analize je da se od usvajanja plana za projekat Beograd na vodi i njegove realizacije, u poslednjih skoro 10 godina, eksploatacija građevinskog zemljišta dominantno, za potrebe stanogradnje i tržišta nekretnina znatno intenzivira, naročito na mestu nekadašnje radne zone – fabričkih kompleksa u centralnoj zoni Novog Beograda.
Imajući u vidu da su stotine hektara zemljišta u Savskom priobalju i dalje predmet izrade urbanističkih planova, opravdano je očekivati da će se ovakav trend nastaviti, ali i da će postojeća javna dobra zbog toga biti veoma ugrožena, pre svega Ada Ciganlija, Beogradski sajam, Stara šećerana, Brodogradilište, Staro sajmište. Kao rezultat, klasteri kula i lamela zazidaće reku, suprotno svakoj ideji održivog razvoja i grada koji pripada Beograđanima i ima svoj kulturni identitet.
***
BONUS VIDEO: Planovi za Sajam, sve se ruši osim Hale 1
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare