0
"Predlažem Vladi da napravi tim i da obiđu da vide kakva je situacija u privatnim preduzećima. U nekima vlasnici nisu poslodavci, nego goniči robova, situacija je loša. Jedna kategorija stanovništva nije našla mesto u budžetu, a to su siromašni i potencijalno siromašni, ko o njima vodi računa", pita se profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Ljubodrag Savić podseća da su vlasnici nekih preduzeća, koji su zaradili ogoman novac, prvi stali u red da prime pomoć od građana, ali se nisu zapitali kako žive radnici u njihovim preduzećima i oni ljudi koji nemaju prihode.
„Veliki broj ljudi je zaposlen preko agencija, na lizing i preko ugovora, njima gazda svaki dan može da kaže – hvala lepo idite kući. Ima vlo dobrih poslodavaca, ubedljivo veći broj, ovo se odnosi na one koji misle da je legitimno da očekuju od države da pomogne, a da nemaju nikakvu odgovornost“, kaže profesor.
Na pitanje može li privreda da ojača, Savić kaže da možemo samo da se nadamo, ali da neće biti tragedija ako ne bude planiranih šest odsto.
„Pamtimo i druga vremena, za vreme krize 2008, prva mera je bila povećanje PDV, uvek postoji mogućnost da se nedostajući novac obezbedi, mi smo to radili kroz smanjenje plata i penzija od 2014-2018, ali smo ranije radili kroz PDV. Koje to zemlje danas mogu da kažu da će ostvariti ono što planiraju“, kaže on.
Savić podseća da smo navikli da rebalans budžeta „ide gore“, ali da može da se desi i obrnuto – da se odustane od nekih projekata.
„Visoki su izdaci za kapitalne investicije, ko kaže da moramo da završavamo autoput ako stanje bude kritično. Budžet je odgovoran, ali ambiciozan, postoje mnoge rezerve, dugačka je godina. Ovo je plan i projekcija šta vlada namerava, ali ne znači da sve te ciljeve mora izvršiti. Godine 2014. najveći teret krize su podneli penzioneri, a onda ljudi iz javnog sektora. Barem tri puta su im smanjivane plate, moramo da razumemo da je teško vreme, mnogo ozbiljnije zemlje su se našle u problemu i beleže veće stope pada. Ne mogu da se složim da smo najbolji u Evropi po stopi rasta, ne, imamo najmanji pad… U teškom smo vremenu i treba biti odgovoran, da se svi ponašamo kao ljudi. Ukoliko se izborimo sa pandemijom, najveći troškovi će padati. Malo strpljenja, da sačekamo, ja nisam optimista da će sve cifre biti takve, teško je stvoriti stopu rasta od šest odsto“, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta.
Kako kaže, može se uštedeti na nekoliko mesta, a država je jednu stvar već propustila.
„Dali smo 600 miliona evra, a imali smo sitno povećanje BDP, to se otopilo, to se može staviti na teret vlade. Moj predlog je bio da se ne radi tako, nego da se iskoristi kao socijalna mera. Imamo javna preduzeća koja svake godine odvlače ogroman novac, moramo negde staviti tačku, imamo davanja ambiciozna u privredu“, kaže Savić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
