3
Snimatelj iz Niša Marko Đorđević vratio se nedavno sa privremenog tromesečnog rada na Aljasci, zapravo sa broda koji se preradom ribe bavi u Beringovom moru između Aljaske i Sibira.
Mogućnost zarade više od 5.000 dolara mesečno razlog je što sve veći broj ljudi iz Srbije leto provodi radno na krajnjem severu Sjedinjenih Američkih Država.
Većina njih angažovana je u fabrikama koje se nalaze na kopnu, a Đorđević je sa još tridesetak naših ljudio bio na otvorenom moru sva tri meseca, na brodu na kojem je bilo još 150 radnika, uglavnom Filipinaca, Indonežana i Ukrajinaca.
Svoj prvi odlazak na brod za preradu lososa poznati niški snimatelj opisao je kao „uzbudljiv“ i „naporan“ i dodao da je za to da će raditi na brodu, a ne na kopnu saznao samo nedelju dana pre polaska na put.
„Sve je bilo uzbudljivo, počev od puta do broda do povratka u Srbiju. Ljudi koji rade na kopnu lete direktno od Sijetla do Enkoridža, najvećeg grada na Aljasci. Mi koji smo radili na broju leteli smo od Sijetla do luke Takoma, a onda smo 15 dana plovili do zaliva Klark Point u Beringovom moru. Od momenta ukrcavanja do momenta iskrcavanja, brod ni jednom nije pristao u luku, za sve vreme je tu riba dopremana malim brodovima“, izjavio je Đorđević za naš portal.
Kako je objasnio, njegov posao na brodu bio je da razbija zamrznute table sa lososom, takozvane rekove. Svaki od od rekova težio je od 30 do 40 kilograma, a na obradu su se dostavljali paketi sa 13 rekova, ukupne težine oko 450 kilograma.
„Moj zadatak je bio da za jedan minut jedan takva paket sa 13 tabli razbijem na pojedinačne komade. Smene na brodu su po 16 i po sati, bez slobodnog dana za vikend. Bilo je dana kada nismo prerađivali ribu zbog zabrane ribolova u celom zalivu, ali tada smo imali obavezu da čistimo brod“, rekao je naš sagovornik.
Rad na brodu, istakao je, zahteva odličnu kondiciju i fizičku i psihičku spremnost.
„Potrebno je da čovek čovek bude psihički jak da podnese otvoreno more i to što nismo pristali nigde za tri meseca. Nije bilo uvek lepo vreme, bilo je bure, jakih vetrova i jakog ljuljanja broda zbog kojih su mnogi radnici dobijali morsku bolest i temperaturu. Na brodu je bio jedan lekar, tako da su oni kojima je bilo loše dobijali terapiju“, kazao je Đorđević.
Prema njegovim rečima, prerada ribe se plaća po satu, a jedan sat vredi 12,86 dolara bruto ili nešto više od devet dolara neto. Prekovremenim radom, dodao je, smatra se rad duži od 40 sati nedeljno i plaća se 50 odsto više, odnosno oko 19,80 dolara bruto i oko 15 dolara neto.
„Mesečno može da se zaradi 5.200 do 5.300 dolara, s tim što su isplate na dve nedelje. Hrana je obezbeđena, brod ima svoju kihinju i kuvara, a obroci se ne naplaćuju. Kompanija za koju sam radio plaća radnicima put i vizu, a radnici sami plaćaju zdrastveno osiguranje koje iznosi 100 dolara mesečno“, objasnio je Đorđević.
Na pitanje da li bi se naredne godine usudio da se ponovo otisne put Aljaske, naš sagovrnik je potvrdno odgovorio, ali kako je kazao, „pod uslovom da radi na kopnu“.
U kompanijama koje imaju pogone za preradu lososa na Aljasci ovog leta radilo je nekoliko hiljada naših ljudi.
Radnici iz Srbije su izuzetno cenjeni na tom prostoru jer su se pokazali kao vredni i marljivi, a uz to mogu da izdrže tempo rada koji se od njih traži.
Odlazak na Aljasku je legalan, za posao se dobija sezonska radna viza, a prednost prilikom zapošljavanja imaju ljudi koji su stalno zaposleni i imaju porodicu jer je to Amerikancima garancija da će se po završetku sezone vratiti u zemlju.
Bonus video: Srbi na Aljasci
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
