0
Samo za prvih mesec i po dana ove godine Rusi su u Srbiji otvorili čak 616 firmi, čime se broj novih privrednih društava i preduzetnika čiji su osnivači ruski državljani približio cifri od 5.000. Broj Ukrajinaca koji su pokrenuli svoje biznise u Beogradu značajno manji, ali nije zanemarljivo što su prošle godine osnovali 73 firme, dok je od početka ove godine svoje poslovanje u Srbiji započelo tri privredna društva i četiri preduzetnika. Stručnjaci kažu da novi talas "odliva mozgova" iz Rusije i Ukrajine donosi našoj zemlji brojne benefite i da bi naša država trebalo da se potrudi da ih zadrži.
Novi stanovnici kažu da i dalje najveći problem predstavlja prebacivanje sredstava iz matice i otvaranje računa u našoj zemlji, kao i to što ovde ne mogu da računaju na siguran posao, dok ne regulišu boravak. Nadležni su ranije najavili da bi uskoro mogle biti uvedene olakšice, odnosno da bi stranci koji registruju firmu u Srbiji mogli dobiti državljanstvo po ubrzanoj proceduri. Još, međutim, nisu poznati uslovi pod kojima bi ruski i ukrajinski privrednici mogli brže doći do srpskog pasoša, piše Euronews Srbija.
Računarsko programiranje i konsultantske delatnosti u oblasti informacionih tehnologija su najzastupljenije delatnosti koje ovde registruju ruski državljani, ali ima i kafića, kozmetičkih salona i trgovinskih radnji. Uglavnom rade u srpskoj prestonici, a najviše firmi prijavili su na Novom Beogradu i Starom gradu. Prema podacima Agencije za privredne registre, Novi Sad je na drugom mestu kao najpoželjnija destinacija za ruske privrednike, a svoje biznise su započeli i u Subotici i Nišu.
Pročitajte još:
U Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije za Euronews Srbija kažu da je u proteklih godinu dana, u Srbiju ušlo 148.927 državljana Ukrajine i 294.656 državljana Ruske Federacije, što znači da je privremeno utočište u našoj zemlji pronašlo više od 440.000 ljudi iz ove dve države. Prema podacima MUP, u istom periodu Srbiju je napustilo 144.895 državljana Ukrajine i 263.577 državljana Ruske Federacije. Kako su u MUP naveli, državljani Ukrajine mogu da uđu u Srbiju bez vize i borave do 90 dana, a državljani Ruske Federacije do 30 dana.
„Trenutno je po osnovu odobrenog privremenog boravka u Srbiji 23.804 državljana Ruske Federacije i 706 državljana Ukrajine“, navode u MUP Srbije.
U APR-u kažu da najveći broj ovih društava ukrajinskih državljana registrovanih u 2023. godini, ima pretežnu delatnost koja se odnosi na različite oblike trgovine, a najveći broj preduzetnika je registrovan za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem i računarsko programiranje, ali da te delatnosti nisu toliko dominantne.
„Dolaze najviše mladi i obrazovani i to je svakako dobro za Srbiju. Oni osnivaju svoje firme ili rade za zapadne kompanije. Silom prilikom su morali da pobegnu od rata, a verovatno će jedan dobar deo tih ljudi ostati i kada se ova situacija u Ukrajini završi, a to na žalost neće biti skoro. Treba razmišljati o tome kako ih zadržati, jer će se neki sigurno vratiti kada budu mogli, dok će drugi produžiti ka nekim drugim zemljama. Oni koji se naviknu ovde, kojima budu odgovarali uslovi, sigurno će ostati“, smatra Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
On ukazuje da su ruski programeri sigurno doprineli i rastu srpske IT industrije prošle godine. Premijerka Srbije Ana Brnabić, je izjavila da je izvoz ovog sektora prošle godine porastao za 45 odsto u odnosu na 2021. godinu.
„Ovo vreme nije uporedivo sa periodom posle Oktobarske revolucije. Tada su došli ljudi koji su napravili neke od najlepših zgrada u tada devastiranom Beogradu. Došao je krem i inteligencija koja je svakako unapredila Srbiju. Ne treba potceniti ni doprinos ljudi koji sada dolaze, jer su i oni stručnjaci, samo što je IT nova oblast kojom se bave i radi se o drugačijim poslovima. Oni će nam doneti drugačije radne navike, standarde i mešanje kultura. Oni kada zarade novac, potrošiće ga ovde i to je ustvari najdirektniji doprinos“, smatra Savić.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da u Srbiju nisu došle velike firme i vlasnici krupnog kapitala, već uglavnom pojedinci koji su otvorili svoje male firme. Smatra da se većina neće zadržati u Srbiji i da njihov boravak ovde predstavlja proces tranzicije do neke sledeće destinacije.
„Došli su ovde privremeno i većina je prosto odavde ponudila svoje usluge po nekim nižim cenama na tržištu, kompanijama u Evropi. Jedan mali procenat njih je potražio posao i u nekim našim firmama, a procene su da je to oko 7 odsto ljudi, kako kažu u kompanijama koje se time bave. Oni teško da mogu da preokrenu neke trendove. Pogotovo što je veliko pitanje ko od njih namerava da ide dalje, ko bi se zadržavao. Imamo inforamcije da su neki od njih, koji su mogli, već otišli da žive u Bugarsku, Mađarsku, i druge zemlje“, kaže Rajić.
On ukazuje da u Srbiju ne dolaze centrale nekih velikih kompanija koje bi mogle doprineti ozbiljnijem razvoju. Rajić smatra i da je IT industrija svugde u svetu u ekspanziji, pa da je taj talas i nas zapljusnuo i da su rezultati zbog toga dobri, ali da Srbija još mnogo mora da radi na unapređenju poslovnog okruženja da bi se ovaj sektor razvio.
