21
Oko dve trećine digitalnih radnika u Srbiji tek su početnici ili u prvim godinama karijere u frilens poslovima preko interneta. Njihovi bruto prihodi su, u proseku, oko 80.000 dinara mesečno, dok žene u frilensingu zarađuju manje, ukazuje Centar za istraživanje javnih politika. Oporezivanje njihovih prihoda predstavlja ogroman trošak koji u najboljem slučaju godišnje premašuje dve hiljade evra.
Centar za istraživanje javnih politika predlaže novi način oporezivanja frilens poslova, ukazujući da je među frilenserima najveći deo onih koji su tek na početku svojih karijera i nemaju stabilne klijente.
„Ti digitalni radnici ostvaruju prihode koji variraju od meseca do meseca, ili se povremeno bave frilenserskim radom. Po našim istraživanjima takvih frilensera ima oko dve trećine“, ukazuje Centar.
Iako su, u proseku, prihodi tih frilensera oko 80.000 dinara bruto mesečno, to ne znači da su ove zarade redovne i unapred zagarantovane. U tom smislu, nijedna generalizacija nije dobra, jer na primer žene u frilensingu u proseku zarađuju oko 60.000 dinara bruto mesečno“, ističu u Centru za istraživanje javnih politika.
Tako je, navode, bilo i pre početka kovida koji je u stvari doneo novine: stagnaciju u potražnji za softverašima iz Srbije – za profesijom u kojoj dominiraju muškarci o čemu je Centar pisao i smanjenje potražnje za profesijama u kojima dominiraju žene kao što su pisanje i prevođenje i profesionalne usluge.
„Prema našoj proceni, čak i da je najmanji dug za porez u pitanju, po najpovoljnijoj neoporezivoj osnovici od 50 odsto, naš frilenser ili frilenserka duguju ozbiljan iznos. U slučaju da su na primer u jednoj godini u proseku prihodovali 80.000 dinara bruto mesečno, bili bi dužni da za poreze i doprinose uplate u najboljem slučaju oko 270.000 dinara godišnje, što je oko 2.300 evra“, ukazuje Centar.
Branka Anđelković, suosnivačica i programska direktorka i Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika navode predloge Centra za koje, kako ističu – veruju da bi mogli biti obostrano prihvatljivi. I za poreske obveznike, i za državu.
„I Centar i mnogi drugi eksperti koji su se oglasili u vezi sa novonastalom situacijom smatraju da treba definisati veću neoporezivu osnovicu od sadašnje koja bi frilensere koji ostvaruju relativno male prihode – nešto iznad minimalne zarade – oslobodila plaćanja poreza“, navode one.
Frilenseri koji imaju veće prihode bi bili srazmerno oporezovani tako da, u trenutku kada ostvaruju relativno stabilne prihode mogu bez većih problema da zamene status fizičkog lica, statusom paušalca ili da osnuju d.o.o.
Druga mogućnost je priznavanje većih normiranih troškova, na primer 50 odsto od ostvarenih prihoda, čime bi se poresko opterećenje frilensera svelo na nivo poreskog opterećenja bliže onom koji plaćaju drugi obveznici.
„Naime, sadašnje rešenje samo po sebi sadrži konstrukcionu, grešku jer relativno niske prihode opterećuje nesrazmerno visokim poreskim opterećenjem, što već samo po sebi podstiče izbegavanje plaćanja poreza. To u prevodu znači da oni koji zbog neredovnih prihoda nisu u stanju da se registruju kao preduzetnici jer im je to rešenje previše skupo, plaćaju veće poreze od onih koji imaju veće prihode i mogu da se registruju kao preduzetnici i plaćaju manje“, objašnjavaju.
Kako ističu, pri traženju odgovarajućeg rešenja treba imati u vidu da je poslodavac ovih poreskih obveznika u inostranstvu i ne uplaćuje svoj deo poreza i doprinosa radniku kao što je to slučaj kod poreskih obveznika po ugovoru o delu ili ugovoru o autorskom radu čiji je poslodavac u zemlji.
„U drugim zemljama u takvim slučajevima neke države preuzele su trošak poslodavca“, ukazuje Centar za istraživanje javnih politika.
Kazne
U zavisnosti od visine utvrđene poreske obaveze, protiv frilensera obuhvaćenih ovom akcijom biće podneta prekršajna ili krivična prijava.
Tako, fizičko lice koje ostvaruje prihode iz inostranstva, a za ostvarene prihode ne podnese Poreskoj upravi poresku prijavu, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.
Ukoliko fizičko lice ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem Poreske uprave, kazniće se i novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
