U Srbiji građani i privreda plaćaju gotovo 1.200 republičkih taksi, naknada i drugih neporeskih nameta.
Prema računici NALED-a na ove namete odlazi 167 milijardi dinara na republičke takse, dok se na lokalu naplaćuje manje, ali opet više od 20 milijardi dinara. To je sve bez nameta koje naplaćuju javna preduzeća i oni su jedni od bitnih faktora jer, prema navodima predstavnika NALED-a, oni imaju velike cenovnike.
Među namete koji su za mnoge privrednike diskutabilni jesu nakanda za zaštitu i unapređenje životne sredine, naknada za firamarinu i komunalna taksa za držanje motornih vozila, kao i taksa za elektronsku uslugu.
Kada se radi o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine, nju plaća cela privreda cela, a neki od njih ne vide sebe kao velike zagađivače ili uopšte kao zagađivače. Tako na primer frizer plaća tu nakandu 5.000 dinara, a sebe ne smatra zagađivačem.
„To bi trebalo drugačije rešiti“, poručuje Ivan Radak iz NALED-a za portal Nova.rs.
Pročitajte i ovo
Kao kritika na firmarinu, nakandu za isticanje naziva svoje firme, ističe se pitanja privrednika zašto to plaćaju, ako ne dobijaju ništa za uzvrat, posebno ako naziv firme, kako navodi Radak, okači na još prostorije čiji je vlasnik.
Radak ukazuje na još jednu suludu situaciju, gde se naplaćuje komunalna taksa za držanje motornih vozila koji naplaćuje lokalna samouprava, dok im država naplaćuje identičan namet u vidu poreza na upotrebu motornih vozila, samo jedna ide Rpeublici, a drugo opštini ili gradu.
Privrednici se žale i na naplatu taksi za elektronsku uslugu, gde se „sve radi na klik i dobija rešenje elektronskim putem“. Radak poručuje: „Tu nema nekog stvarnog troška osim struje ili održavanja tog softvera.“
Komentarišući i problem naknada javnih preduzeća, Ivan Radak iz NALED-a, navodi primer da odnošenje smeća lokalno komunalno preduzeće naplaćuje prema kvadraturi prostorija, a ne količini smeća.
Isto tako, privrednici u Srbiji se žale i na to da ista stvar košta manje za građane, a više za privredu. Tako na primer za objašnjenje nekog propisa građani moraju da plate 1.000 dinara, dok kao firma moraju da plate od 12.000 do 13.000 dinara.
„Vama se više isplati da tražite to objašnjenje kao građanin jer vam se isplati za 10 puta“, ocenjuje takav primer Radak i za naš portal poručuje da nije fer naplatiti različite iznose za iste poslove.
Radak ističe da je najveći neporeski namet koji je bio naplaćen u jednoj godini bio upotreba državnog puta u iznosu od 26 milijardi dinara.
Zakonom o taksama je definisano da najmanja taksa iznosi 10 dinara, kakvu na primer plaćamo za ispitivanje predmeta od srebra težine manje od 5 grama, a najveća iznosi 3.870.000 dinara, koliko se plaća za tehnički nadzor nad izgradnjom brodoova.
Inače, Vlada Srbije uskladila je iznose svih republičkih administrativnih taksi sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, kako je to i predviđeno Zakonom. Početak primene uvećanih naknada po raznim osnovama, koje građani i privreda plaćaju državi, planiran je za 1. jul ove godine.
Na pitanje o podizanju iznosa taksi, Radak kaže da to nije ništa neočekivano i da država svake godine podiže iznos republičkih administrativnih taksi za taj rast cena.
Radak kaže da se to obično dešava u decembru, ali da je napravljen izuzetak ove godine kada je odlučeno da korekcija iznosa taksi bude tek kada se vidi koliki je rast cena u prvom kvartalu.
„Država to radi svake godine da bi uskladila sa rastom cena na malom i nije drastično povećanja, i to su povećanja mala, ali naravno nikada nije lepo kad nešto poskupi“, rekao je Radak za naš portal.
Prema tvrdnjama stručnjaka prvo i najvažnije je da se napravi registar neporeskih nameta da bi se uopšte znalo koliko ih ima. Država sada sigurno ne zna koliko se neporeskih nameta naplaćuje na republičkom i lokalnom nivou, tako da bi taj registar morao da bude prvi korak, poručuju iz NALED-a.
„Šta i zašto plaćamo, da se sve tu popiše i da znamo koji je iznos, koja osnovica, da li postoji neko umanjenje“, navodi Radak.
Kao drugi korak neophodno je sređivanje stanja, gde bi se znalo šta je taksa, šta naknada, a šta porez.
„Da se oni koji su suvišni ukinu, oni koji su dupli da se spoje“, ističe Radak i dodaje da se dešava u praksi da nešto što je taksa nazovu naknadom i obrnuto.
On ističe da su ova dva koraka ključna da bi se ova oblast dovela u red i dodaje da se NALED već 10 godina bavi ovom pričom, ali da je napredak u ovoj oblasti mali.
Podseća da je jedina velika akcija ukidanja suvišnih nameta bila još pre 9-10 godina kada je ukinuto 138 neporeskih nameta.
„Donet je 2018. godine Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji se činio kao važan korka ka tom registru, ali sada poslednje 3 godine nije bilo većih pomaka i nadamo se da će država da prepozna sada značaj tog registra i oni to razumeju, problem je naravno kapaciteta da se napravi taj registrar“, kaže Radak i dodaje:
„Mi smo ga u okviru projekta napravili i možemo da ga damo državi da ga dovrši, samo je potrebna volja“, kaže Radak i dodaje da taj registar ne može da vodi samo Ministarstvo finansija, već da za njega treba da bude odgovorna svaka institucija koja naplaćuje takse, a da Ministarstvo finansija ima samo kontrolnu ulogu.
Na ovaj način građani i privrednici bi mogli da alarmiraju Ministarstvo finansija kada utvrde da žele da im naplate nešto što ne postoji u tom registru.
On ističe i da je za uspostavljanje takvog registra potreban relativno kratak rok, kao i da NALED može da im da njihov registar, koji bi Ministarstvo finansija moglo samo dalje da popunjava, uključujući i cenovnike javnih preduzeća i naknade.
„Tu je potrebno doneti jedan mali zakon koji će samo propisati da samo postoji registrar i onda ostaje samo da se softverski uradi i pusti u rad“, zaključuje Radak za naš portal.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare