Razotkrivamo najveću ekonomsku obmanu vlasti

Prema poslednjim podacima za maj, prosečna zarada bez poreza i doprinosa zvanično je bila 74.168 dinara. Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, medijalna zarada za maj iznosila je 56.582 dinara, što znači da je 50 odsto građana Srbije primilo platu manju od ove cifre.Dok se vlast „kiti“ perjem prosečne zarade, tvrdeći da smo ekonomski sve jači, istovremeno uporno odbija da pročita ceo izveštaj koji pokazuje da pola Srbije prima manje od 56.000 dinara.Ekonomista Mihailo Gajić kaže za Nova.rs da su velike disperzije u primanjiima širom zemlje i podseća na onu čuvenu anegdotu o kupusu, mesu i sarmi koji plastično prikazuju statistiku.“Medijana i prosek su centralne mere koje se koriste u statistici. Kao što znate, prosečna podrazumeva da se sakupe svi prihodi i podele sa brojem zaposlenih i dobijemo prosečnu zaradu. Međutim, kada imamo velike disperzije u okviru populacije onda dolazimo do sitaucije da jedna polovina zemlje jede meso, druga kupus, a oni u proseku jedu sarmu. Ta jedna mera ne mora nužno da govori kako živi prosečan čovek u Srbiji”, priča Gajić za Nova.rs.

On naglašava da se zbog toga koristi medijalna zarada, gde polovina ljudi ima platu nižu od nje, a druga polovinu veću."Takva zarada govori nešto više o tome kako se živi u Srbiji od onoga što nam kaže prosečna plata. Ovde treba praviti razliku između medijane i modusa, koji predstavlja najčešću platu. Medijalna je polovina raspodele – polovina prima veću, a druga polovina manju zaradu od te. Sa druge strane, znatno je lakše računati prosečnu zaradu”, ističe naš sagovornik.

Na pitanje da li isticanje prosečne umesto medijalne zarade ima političkih implikacija, ekonomista ističe da vlastima uvek odgovara isticanje prosečne plate. “Postoji taj politički momenat jer je u Srbiji prosečna plata uvek veća od medijalne. Zbog toga je političarima koji su na vodećim funkcijama uvek bolje da pričaju o prosečnim zaradama jer se na taj način sitacija prikazuje boljom nego što ona jeste”, podvlači naš sagovornik.Gajić napominje da rastom plata ne znači da one rastu podjednako, već da postoje ogromna razlike u regionima širom Srbije."Sa jedne strane imate veliki broj službenika gde je država poslodavac, gde primanja zavise od političara i budžeta. Njihov rad ne odgovara nužno produktivnosti, tj drugim rečima dobri i loši nastavnici imaju istu platu. Dodatno, nije isto kada živite u Beogradu i Novom Sadu, gde su centri poslovanja i privrede ili da živite u majne razvijenim opštinama poput Velikog Gradišta ili Trgovišta. To su dva različita sveta. Izuzetno je teško posmatrati zemlju u proseku kada imate ovako velike regionalne disparitete", podvlači naš sagovornik.Urednik časopisa “Makroekonomske analize i trendovi” Ivan Nikolić kaže za “Novu” da se češće koristi prosečna zarada, ali da oba indikatora daju širu sliku stanja zarada u zemlji.“Po pravilu, oba indikatora se koriste u statistici, ali češće se koristi prosečna zarada. Medijalna zarada je jedan od pokazatelja, ali ipak je on samo jedan u nizu parametara i nije u primarnom ili medijskom fokusu”, podvlači naš sagovornik i dodaje da i Eurostat najčešće koristi prosečnu zaradu.On napominje da medijalna zarada nije indikator standarda, već da je ona samo jedan od elemenata koji pokazuju kakav je standard građana.Bonus video: Kuršumlija - Štrajkom glađu do neisplaćenih plata

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kurumlijatrajkomglaudoneisplaenihplata1-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3804559"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram