0
Zbog niskog životnog standarda i malih plata, velikom delu građana Srbije stvari poput kupovine bele tehnike, nameštaja, mobilnog telefona ili, pak, automobila, predstavlja luksuz koji ne mogu da priušte, a da se ne zaduže. Zato u ovim siutacijama posežu za proizvodima koje nude banke, poput potrošačkih ili keš kredita. Iako mogu biti uzeti i iskorišćeni za istu namenu, ove dva bankarske pozajmice ipak se značajno razlikuju.
Osnovna razlika između ove dve vrste kredita jeste što je potrošački namenski, a keš kredit je nenamenski. U prevodu, kod potrošačkog kredita banka zna na šta ćete potrošiti novac koji vam je dala, dok sa keš kreditima to nije slučaj.
Kako za Nova.rs objašnjava urednik portala Kamatica Dušan Uzelac, potrošački kredit ne možete ni uzeti ako unapred ne znate šta ćete tačno da kupite.
Pročitajte još:
0
0
0
„Zapravo, oni i funkcionišu po principu da vi odete u prodavnicu, izaberete proizvod koji želite da platite potrošačkim kreditom, a onda vam prodavac izda predračun za kupovinu na osnovu kog vam se kredit odobrava“, navodi Uzelac.
Takođe, kada neko uzme potrošački kredit, novac mu neće ni u jednom trenutku leći na račun, već će biti uplaćen dikretno prodavnici u kojoj je neki proizvod kupljen.
Kod keš kredita, situacija je obrnuta, pa će novac leći na račun onog koji je kredit podigao, a banku neće zanimati na šta je novac potrošen.
Kada je reč o razlikama u isplativosti, naš sagovornik kaže da nju, kao i kod svih kreditnih proizvoda, definiše kamatna stopa.
Međutim, razlike su uglavnom minimalne, osim kod krupnijih cifara. Kao primer Uzelac navodi kupovinu automobila.
„I auto krediti su potrošački krediti, budući da su namenski. Međutim, kada neko želi da kupi auto, retko će ga platiti keš kreditom, jer su potrošački uglavnom isplativiji, odnosno sa manjim kamatnim stopama. Razlog za ovo leži u tome što banke kod auto kredita imaju drugu vrstu garancije u vidu ručne zaloge, pa im nije problem da daju povoljnije uslove i niže kamate“, objašnjava on.
Ručna zaloga, inače, predstavlja poseban ugovor kojim se dužnik obavezuje da poveriocu, u ovom slučaju banci, preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine i iz koje može da se naplati u slučaju da klijent ne može da isplati svoja dugovanja. Banka se obavezuje da primljenu stvar čuva i po prestanku svog potraživanja vrati neoštećenu klijentu.
Međutim, uvek treba uporediti šta je to što banke nude, pa onda odlučiti koja od dve opcije je isplativija u datom trenutku.
„Opet, to zavisi od banke do banke. Neke imaju bolje ponude za keš kredite, neke za potrošačke. Neke recimo nude potrošačke kredite sa kamatom od nula odsto. Međutim, iza toga se često krije to da je kredit ‘namiren’ od strane prodavca, a to se otkrije zbog toga što proizvod košta više nego kada bi se kupovao bez kredita“, zaključuje Uzelac.
BONUS VIDEO Iznajmiti stan ili ući u kredit – pitanje je sad