8
Korisnicima stambenih kredita počela su da stižu obaveštenja od banaka, o tome da se od 1. januara menjaju uslovi kredita, odnosno kamatne stope. Razlog za ove promene jeste istek privremenog ograničenja kamata koje je uvela Narodna banka Srbije, a za koje za sada nema nagoveštaja bi mogao da bude produžen. I dok guvernerka Jorgovanka Tabaković najavljuje novi zakon, kojim bi kamate bile trajno ograničene, njegovo uvođenje, kako sada stvari stoje, značiće rate više i za nekoliko desetina evra.
Do kraja godine na snazi je privremeno ograničenje kamata na stambene kredite, zahvaljujući kojima su dužnici makar malo mogli da odahnu, jer su rate nakon vrtoglavnog rasta konačno pale.
Ograničenje ističe 31. decembra, a Narodna banka nedavno je najavila i trajno ograničenje kamata, koje bi bilo regulisano zakonom. Taj zakon je i dalje u formi nacrta, iako do kraja godine ima još samo tri meseca. Međutim, iako je ovaj zakon najavljen kao olakšica za dužnike, u slučaju da bude usvojen, rate će u januaru biti više nego u decembru. Za neke dužnike i drastično.
Kako za Nova.rs kaže bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić, rate će u januaru zasigurno biti veće nego sada, čak i ako se zakon koji predlaže NBS usvoji.
PROČITAJTE JOŠ
8
5
1
“Na kredit od 50.000 evra, mesečna rata bi mogla da poraste za nekih 40 ili 50 evra”, kaže Vasić.
On ističe da su kamate sada ograničene na 4,08 odsto, dok je predlog NBS da do kraja 2026. one budu na pet odsto.
Kolike će tačno biti rate, nije lako precizno izračunati, s obzirom na to da na visinu rate utiču i sama visina kredita, period otplate, koliki deo duga je već vraćen…
NBS kroz izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, predlaže da promenljiva kamatna stopa kod stambenih kredita ne može da bude veća od prosečne ponderisane kamate za postojeće ugovore o kreditu, uvećane za jednu petinu.
U praksi, to znači da će nominalna kamatna stopa kod novih stambenih kredita iznositi najviše 5,44, a kod postojećih pet odsto. Kod starih, ranije odobrenih kredita, kamata bi bila tolika 2026. godine, nakon čega bi i za njih važilo ograničenje koje važi za novoodobrene kredite.
Vasić za naš portal kaže da bi kamate od januara bile skuplje i ako se ne usvoji predlog NBS, a NBS ne uvede ne uvede novi moratorijum. Ali, razlika bi bila neznatna. Kamata bi u tom slučaju, kaže naš sagovornik, iznosila 5,38 odsto.
“Tu je uračunat euribor od 3,28 odsto i bankarska margina od dva procenta. Dakle, bez ograničenja bi u startu krediti bili skuplji, ali ne bi bila tolika razlika između ograničenih i neograničenih kamatnih stopa”, kaže Vasić.
Inače, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i dalje je u formi nacrta. Da bi stupio na snagu, mora da bude usvojen na sednici Vlade, a potom i Skupštine Srbije. Ukoliko se to ne desi, NBS može da produži aktuelni moratorijum, ali se neko vreme o tome nije oglašavala.
U julu ove godine, iz NBS saopšteno je da je preuranjeno donositi bilo kakve zaključke o potrebi da se ova mera eventualno produži.
„Izvesno je da dosadašnji efekti mera govore u prilog tome da su željeni rezultati postignuti, te da je i ova regulatorna reakcija Narodne banke Srbije usledila u pravom trenutku i u adekvatnom obimu. Takođe je izvesno da će NBS nastaviti da prati i analizira sve efekte mera, stanje u domaćem bankarskom sektoru i kretanja na međunarodnom tržištu, te da će u slučaju prepoznavanja bilo kog potencijalnog sistemskog rizika blagovremeno intervenisati, kao i do sada“, navedeno je tada.
Inače, zvanični podaci pokazuju da je čak 99 odsto stambenih kredita vezano za evro.
Što se tiče vrste kamate, skoro 85 odsto kredita je ugovoreno sa promenljivom kamatnom stopom.
BONUS VIDEO Vasić: Trajno ograničenje kamatnih stopa dobra vest za građane
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare