0
Pojedini korisnici kredita, i to oni koji su se zadužili u evrima, sa varijabilnom kamatnom stopom, od danas će plaćati veće rate. Iako su njihove rate drastično veće nego što su bile pre oko godinu dana, postoje i oni dužnici koji ipak mogu da odahnu. To su korisnici koji su podigli kredit u evrima sa fiksnom kamatnom stopom, koji su veći deo duga otplatili, kao i oni koji su se zadužili u dinarima.
Euribor je kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka pozajmljuje novac jedna drugoj, a prema njemu se ujedno formiraju kamate na kredite indeksirane u evrima i u Srbiji.
On je godinama bio “u minusu”, odnosno njegova vrednost je bila negativna.
Međutim, od marta prošle godine, euribor je krenuo da raste, a upravo od tada korisnici kredita u evrima strahuju od svakog novog obračuna rate, jer znaju da će ona biti veća.
Naime, na početku prošle godine je vrednost tromesečnog euribora bila -0,57 odsto, a šestomesečnog -0,539.
PROČITAJTE JOŠ
Sada, tromesečni euribor iznosi 3,554, a šestomesečni 3,915 odsto.
Stoga je jasno da korisnici kredita u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom sada plaćaju dratično veće rate, a još većem problemu su od danas, jer počinju da plaćaju rate po novom obračunu, koji će plaćati naredna tri, odnosno šest meseci.
I mada je povećanje eurbora, a samim tim i rata, unelo paniku među građane, pogotovo imajući u vidu da su nekim dužnicima rate sada duplo veće nego početkom prošle godine, postoje bankarski klijenti koji su ipak bezbedni od naglih promena u visini rate.
Ukoliko je korisnik podigao kredit sa fiksnom kamatnom stopom, makar on bio indeksiran i u evrima, promena u vrednosti euribora ne utiče na ratu koju plaća svakog meseca, što je zapravo jedna od sigurnosti koju pruža fiksna kamata.
S druge strane, visina mesečne rate za korisnike koji su odabrali fiksnu, po pravilu je u startu veća od rate korisnika koji su odabrali varijabilnu kamatnu stopu. Bez obzira na to, fiksna stopa je “imuna” na sve promene euribora, a korisnik već na samom početku, prilikom podizanja kredita, zna tačno koliko će novca vratiti banci.
Međutim, u Srbiji je mali broj banaka koje nude fiksnu kamatnu stopu, ali većina nudi kombinovanu, koja korisnicima pruža mogućnost da nekoliko godina, najčešće tri do pet, imaju fiksnu, a potom do kraja otplate varijabilnu kamatu.
Oni korisnici koji su se zadužili u dinarima u ovom slučaju nemaju razloga za brigu, jer njihov kredit nema nikakve veze sa euriborom. Ono što ipak utiče na visinu rate jesu belibor i referentna kamatna stopa.
Kao i centralne banke drugih država, tako i Narodna banka Srbije duže od godinu dana povećava referentnu kamatnu stopu. Trenutno, ona iznosi 6,25 odsto.
Ipak, to ne znači da će svim korisnicima dinarskih kredita skočiti rate. Naime, povećanja referentne kamatne stope utiču na kredite sa promenljivom kamatnom stopom, ali kao i u slučaju kredita u evrima, fiksna kamata pruža sigurnost od skoka rate.
Kako prolazi vreme otplate, tako se menja i struktura rate koju korisnik plaća svakog meseca. Dakle, svakog meseca se smanjuje iznos kamate.
I mada povećanje euribora utiče na svakog korisnika kredita u evrima, značajno manje će uticati na budžet dužnika koji je otplatio veći deo duga. Jednostavno, udeo kamate u mesečnoj rati je sve niži, a glavnica je veća, pa ni povećanja nisu visoka.
BONUS VIDEO Vladimir Vasić o povećanju iznosa rate kredita u Srbiji nakon najave Evropske centralne banke
