2
Rat u Ukrajini i suša snažno su poremetili globalno tržište pšenice. Cena je na rekordnom nivou, a gotovo svi strahuju da je ove godine neće biti dovoljno. Po stanju useva, Srbija će, kao i obično, imati više pšenice nego što su domaće potrebe, mada će zbog suše prinos biti manji nego prošle godine. Žedna, ispucala zemlja brine ratare. Sličnu sušu u maju ne pamte.
„U ovom momentu bi trebalo da padne najmanje pedesetak do sto litara kiše po metru kvadratnom da bi se stanje popravilo, jer mi smo bacili đubrivo, a ono se još nije istopilo“, kaže Svetislav Živanović, poljoprivrednik iz Tabanovića.
Svetlana Zlatarić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac pojašnjava da su u ovom momentu potrebne padavine jer se pšenica nalazi u fazi cvetanja i nalivanja zrna, kako bi zrno dobilo apsolutnu težinu i kako bi se donekle opravdala jako skupa ulaganja.
Prema proračunima RHMZ-a, u poslednjih mesec dana palo je manje od 50 posto prosečnih padavina.
„Najmanje kiše bilo je u okolini Kruševca, samo osam litara po metru kvaratnom, u Kragujevcu 12. Zadovoljavajuće količine su pale u okolini Smederevske Palanke“, kaže agrometeorolog RHMZ-a Zorica Radičević.
Nekada su useve navodnjavali samo povrtari, a poslednjih godina to sve češće čine i ratari. I pored visoke cene dizela, ovih dana u Sremu i Mačvi neki poljoprivrednici zalivaju pšenicu.
Pšenice će, kažu stručnjaci, u Srbiji biti dovoljno. I više od 1,7 miliona tona koliko su u proseku domaće potrebe.
„Mi smo prvobitno očekivali jedan prosečan rod sa prinosima na nivou zemlje od 4,8 tona po hektaru. Ali, prema svemu što smo videli na terenu, očekujemo rod sa prinosima od 5,2 tona po hektaru, svakako preko tri miliona tona. Istina je da je nivo vlage i u zemljištu i u površinskom sloju nešto niži nego prethodne godine, a podsetiću da smo prethodne godine imali rekordan rod i ne možemo nizati rekord za rekordom“, ističe Sunčica Savović iz Udruženja Žita Srbije.
I rat u Ukrajini i suša guraju cenu pšenice kako na svetskim berzama, tako i na domaćem tržištu. Novi rod se već plaća više od 40 dinara, a nema nagoveštaja da će hlebno zrno biti jeftinije. Padavine nedostaju i prolećnim kulturama koje se tek razvijaju, a sušu najbolje podnosi suncokret, piše RTS.
BONUS VIDEO – Šta je fenomen skrivene inflacije?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
