Ratare očekuje najskuplja prolećna setva u novijoj istoriji

Sva sredstva će biti isplaćena u prvih deset dana marta kako bi se nesmetano realizovala prolećna setva, rekao je Nedimović i dodao da je tu odluku Vlada Srbije donela zbog energetske krize i važnosti hrane u celokupnom sistemu, prenosi Biznis.rs.„Vlada Srbije je donela odluku da poveća davanja za srpski agrar. Umesto 4.000 dinara po hektaru sada će davati 8.000 dinara ili ukupno više od 120 miliona evra“, istakao je Nedimović.S druge strane, poljoprivrednici poručuju da nisu zadovoljni ovim rešenjem i da ga nisu prihvatili jer im je neophodno trajno i sistemsko rešenje. Naime, oni imaju pet ključnih zahteva. Traže ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, kako budućih, tako i zaostalih, regulisanje uvoza smrznutog mesa iz inostranstva i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.“Mi tražimo da se ispune naši zahtevi jer je to jedino realno rešenje koje bi moglo da doprinese stabilnosti proizvodnje. Svaka pomoć je dobrodošla, ali to nije nešto što će stvarno uticati na stabilnost proizvodnje ove godine, po ovim uslovima, i neće ostaviti neki realan efekat. To smo rekli i na sastanku u Vladi Srbije. Za prošlogodišnje subvencije u iznosu od 4.000 dinara mogli smo da kupimo 100 kilograma đubriva. Sada, sa povećanjem od 8.000 ne možemo da kupimo ni 65 kilograma đubriva i to je samim tim manje subvencionisana poljoprivreda nego što je bila 2021. godine, zbog rasta cena đubriva, nafte i svih ostalih inputa”, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza poljoprivrednih udruženja Banata Dragan Kleut.Sagovornik portala Biznis.rs napominje da će Savez udruženja poljoprivrednika Banata večeras imati sastanak i da će se u toku sutrašnjeg dana konsultovati sa ostalim učesnicima i poljoprivrednicima na teritoriji cele Srbije kako bi odlučili koji su dalji koraci.“Videćemo da li ćemo izaći na proteste ili ćemo sačekati novu Vladu Srbije, pa pokušati da napravimo dugoročan plan i sistemsko rešenje, jer bez toga nama opstanka u poljoprivredi neće biti, a samim tim neće biti ni normalne proizvodnje, koje bi sa bila nekim stabilnim količinama država mogla da ima za izvoz”, ističe Kleut.Ukoliko ne bude primenjena puna agrotehnika, osetljivost proizvodnje na klimatske uticaje biće mnogo veća, tako da se može desiti da prinosi budu znatno smanjeni i redukovani u odnosu na prosečne prinose koje Srbija ostvaruje u poslednjih deset godina, napominje agroekonomista Vojislav Stanković.“Bez pune agrotehnike nema dobrih prinosa. Sa druge strane, problem će biti i u snabdevanju veštačkim đubrivom jer smo najveći deo, ukoliko nemamo na lageru i u skladištima potrebne količine, upravo uvozili iz Rusije i Ukrajine”, zaključuje sagovornik portala Biznis.rs.BONUS VIDEO: Poljoprivrednici - red protesta red pregovora. Rešenja nema

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=poljoprivredniciredprotestaredpregovorareenjanema-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3151556"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram