1
Osim dugova države, raste dug i državnog Telekoma Srbija. Dugovanja ove telekomunikacione kompanije porasla su za 500 miliona evra u prethodnoj godini, a ekonomisti smatraju da posebno zabrinjava činjenica da se dug prema dobavljačima gotovo utrostručio. Iako Telekom nije jedini koji radi sa takvom "taktikom", poslovanje sa velikim dugovima prema dobavljačima dovodi u rizik celokupnu privredu.
„Telekom Srbija je ubedljivi pobednik komercijalne utakmice“, kaže Vladimir Lučić, iako digitron pokazuje minus. Osim što je ukupan dug telekomunikacione kompanije porastao za pola milijarde u 2022. u finansijskim izveštajima minus se pokazuje i u rubrici koja se odnosi na obaveze prema dobavljačima.
Telekom Srbija 2023. duguje dobavljačima 475 miliona evra, a najveća državna telekomunikaciona kompanija ne plaća usluge i više od godinu dana. Poređenja radi, 2018. godine dug prema srpskim privrednicima iznosio je 176 miliona evra.
U odgovoru za N1, direktor Telekoma ne odgovara na pitanje zašto se toliko duguje dobavljačima, ni zbog čega rok otplate raste, ali umesto o dugovim Telekoma – radije govori o dugovima privatnog i stranog investitora – Junajted grupe. Lučić navodi da Telekom posluje uspšeno.
PROČITAJTE JOŠ:
„Danas je Telekom Srbija najbolja i finansijski najodrživija kompanija u celom regionu, lider po rastu, broju korisnika i prihoda, i najbitnije kvalitetu mobilne i fiksne mreže i medijskog sadržaja. Štaviše, Telekom Srbija je svojim stvarnim astronomskim investicionim ciklusom uposlio hiljade ljudi i drugih kompanija, od razvoja optičke i mobilne mreže do filmske industrije, kako u Srbiji tako i regionu, i direktno uticao na rast domaćeg BDP“, navodi se u odgovoru direktora Telekoma Srbija Vladimira Lučića.
Ali, poslovanje Telekoma Srbija kao najveće telekomunikacione kompanije utiče na celokupnu privredu, a ekonomski analitičari upozoravaju da dugovanja te kompanije imaju domino efekat na sve privrednike u lancu. Domino efekat je neizbežan, na kraju minus u kasi raste svima.
„Gomilanje dugovanja prema dobavljačima, dovodite dobavljače u situaciju da će oni morati da se kratkoročno zadužuju da finansiraju neke svoje tekuće obaveze, jer ako sam ja vama prodao neku robu i vi morate da mi platite u određenom roku – meni su potrebne te pare da bih mogao dalje da finansiram svoje poslovanje ili isplatim plate, da plaćam svoje dobavljače, ako to nisam dobio – ja ću morati ili da se zadužim ili će sada mene morati da čekaju moji dobaljači ili zaposleni sa platama. To svakako stvara domino efekat“, objasnio je ekonomista i profesor FEFA Goran Radosavljević.
Dobavljači praktično beskamatno kreditiraju Telekom time što isplatu čekaju duži vremenski period – kaže ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka. Dodaje da i druge velike kompanije primenjuju takav manir u poslovanju, ali da u slučaju Telekoma iznos duga i rok otplate ukazuju na probleme sa likvidnošću.
„Kada posmatramo njihove podatke o likvidnosti vidimo da je racio tekuće likvidnosti sa 0,51 smanjen na 0,45. Drugim rečima on se i dalje pogoršava sa već niskih polaznih vrednosti, a još je gore sa stanjem tekuće likvidnosti, koje je zapravo sada samo na nivou od 0,17. To znači da preduzeće dolazi u već vidljivije probleme u vezi sa tim da li mogu i na vreme da odgovore svojim kratkoročnim obavezama. Dobavljači sa ovakvom poslovom politikom beskamatno kreditiraju Telekom“, rekao je predsednik Libeka i glavni urednik „Talasa“ Mihailo Gajić.
A probleme na kraju imaju i domaće kompanije koje sa Telekomom sarađuju, jer porez plaćaju kada posao sklope, bez obzira na to kada će on biti naplaćen. Zbog toga što im Telekom duguje, dobavljači se potencijalno i zadužuju, a negativne efekte ne može izbeći celokupan privredni lanac i zaposleni u tim preduzećima.
BONUS VIDEO: Ivan Medenica: Glumci su meta verbalnog linča, vlast i Telekom Srbije bi da kupuju ljude
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
