0
Ratu u Ukrajini kraj se ni ne nazire, a Vladimir Putin je tokom vikenda doneo još jednu odluku čije će posledice osetiti bukvalno pola sveta. Reč je o odluci da se Rusija povuče iz Sporazuma o izvozu žitarica iz Ukrajine. Zbog ovog poteza najviše će stradati najsiromašniji – zemlje na Bliskom istoku i u Africi, a neki strani stručnjaci su već prethodnih dana upozoravali na rast cena hrane na berzama. Šta će biti sa Srbijom, koja već grca u inflaciji?
Iako Srbija ne zavisi od uvoza žitarica, zbog raznih previranja na geopolitičkom i tržišnom polju, ali i državnih odluka, ne bi toliko iznenadilo da i ovog puta građani naše zemlje izvuku deblji kraj i osete nestašice ili poskupljenja sa kojima će se suočiti neki delovi sveta.
Kako za Nova.rs kaže agroekonomista Milan Prostran, ova odluka Rusije na naše tržište ne bi smela da se odrazi po pitanju snabdevenosti, ali kada je reč o cenama taj scenario je vrlo moguć, budući da je reč o berzanskim proizvodima.
„Svetski bilansi se nisu poremetili samo zbog rata, već i zbog suše. Evropa će doći u situaciju da do nove žetve treba da premosti nekoliko meseci zbog tih suša. A ako pšenica ode na 420 dolara, što bi i naši poljoprivrednici nju prodavali za manje? Država će to morati da uvaži, kao što je to radila u nekoliko navrata“, navodi je Prostran.
Naš sagovornik smatra da se trend rasta cena neće još zaustaviti, ali da bi voleo da nije u pravu.
„Trećinu svih osnovnih namirnica na svetu proizvode dve zemlje koje su u sukobu – Rusija i Ukrajina. Sve to ima uticaja i na nas. FAO je nedavno računao da je došlo do smirivanja tržišta kada je reč o nekim proizvodima, ali su to sve proizvodi koji su u poslednje vreme dostizali istorijske maksimume. Znate, mi smo nekada bili srećni kada pšenica dostigne 200 dolara, a pogledajte sada koliko košta“, naglašava Prostran.
Kada je reč o osnovnim životnim namirnicama, Prostran ističe da razloga za brigu nema, jer ih imamo dovoljno.
„Doduše, cenovni rast će se nastaviti, mada skok možda neće biti toliko strašan, kao što je bio pre nekoliko meseci. Čovek mora da jede svaki dan, hrana je osnovna životna potreba, ali i inflacija razara sve ekonomije sveta“, zaključuje naš sagovornik.
Sa druge strane, agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da do rasta cena sada ne bi trebalo da dođe, a da potezom Rusije nije iznenađen.
„Očekivao sam opstrukcije ovakve vrste od Rusije. Hrana je, uz energetiku, njen najjači alat za upravljanje krizom. Rusija je najveći proizvođač pšenice, sa 42 miliona tona, i to joj daje kapacitet da bude najveći ucenjivač. Sa kukuruzom je, recimo, situacija nešto drugačija“, navodi Galetin i dodaje da je sporazum, iz kog je ova država sada istupila, od samog početka ranjiv i nesiguran.
Kada je reč o konkretnom uticaju ovih događaja na Srbiju, naš sagovornik kaže da ih može biti.
„Interesuju me izveštaji velikih berzi jer verujem da će cena pšenice da skoči, a rasla je i pre ovih poslednjih dešavanja. Naravno, sve što se dešava na svetskim berzama utiče i na našu berzu, tako da će te cene i kod nas skočiti, naročito što se odluka rusije odnosi pre svega na crnomorski deo, a nama više od jedne trećine ukupnog izvoza pšenice ide na Konstancu“, rekao je Galetin.
On misli da odluka Rusije neće uticati na „obične“ građane u Srbiji.
„Mi imamo oko 3,2 miliona tona pšenice, što je otprilike duplo više nego što je nama neophodno za naše potrebe“, dodaje.
Naš sagovornik kaže da će najveći efekat ove odluke Rusije, a samim tim i rasta cena pšenice na berzi osetiti izvoznici, koji će zbog svega imati i određenu dobit.
„Ipak, što se tiče prerađivača, ne vidim da će ovo uticati značajno na njih, pa tako ne vidim ni da će tržište reagovati nekim bržim poskupljenjem recimo brašna ili hleba“, zaključio je Galetin.
BONUS VIDEO Anketa – Pitali smo građane, šta su primetili da je najviše poskupelo na pijaci?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
