Ispred zgrade Vlade Srbije počeo je protest privrednika i turističkih radnika koji traže izmene pojedinih zakona i uredbi, prekid diskriminacije preduzetnica koje su majke i smanjenje nameta na male zarade, ali i prekid subvencionisanja stranih investitora i usmeravanje tog novca u domaću privredu.
Na protestu je istaknut transparent „Bez domaće privrede nema jake države“. Među okupljenima su i političari Janko Veselinović i Vladan Glišić.
Predrag Mitrović iz Zaštitnika privrednika rekao je pred početak protesta rekao da imaju niz zahteva i da nije održiva situacija za domaće privrednike.
„Mi smo ispreda Vlade, a u krugu od sto metara se održava nekoliko različitih protesta. Mi smo organizovali protest sa ciljem da ukaže na poražavajuću situaciju privrednika i preduzetnika u Srbiji. Oni treba da budu nosioci svih privrednih aktivnosti i oni na kojima počiva ono što je stabilnost jedne države“, kaže Mitrović.
Dodaje da je privreda Srbije kao i zgrada Generalštaba u Beogradu – zgrada sa lepom fasadom, koja krije običnu ruševinu.
„Imamo niz zahteva Vladi Srbije. Godinama pokušavamo da sugerišemo da situacija u kojoj se privreda nalazi je neodrživa po domaće privrednike i preduzetnike“, poručio je Mitrović.
Kaže da država mora da reguliše „pravila igre u privredi i da se mnogo ne meša u njih“.
„Najznačajnije je da sredstva koja izdvajamo od poreza i doprinosa usmerava za razvoj srpske privrede, i da sve investicije koje su išle kao subvencije prethodnih godina, budu usmerena takođe ka razvoju domaće privrede. Mi odavde nemamo kuda da odemo“, kazao je Mitrović.
„Iz dana u dan nam zamagljujete jer želite da nam predstavite viđenje velikog ekonomskog tigra“, dodao je Mitrović.
Strani investitori ne dolaze da bi razvijala srpsku privredu, već da bi eksploatisao domaće resurse i koristio jeftinu radnu snagu, rekao je Mitrović.
On je podsetio da zaposleni u javnom sektoru primaju plate od poreza i doprinosa koju privrednici plaćaju.
Turistički radnici traže da tri uredbe koje Vlada potpisala napokon budu sprovedene. Vlada i jedan od govornika je podsetio da je jedna uredba sprovedena od te tri sa dve godine zakašnjenja.
Domaća privreda je na kolenima i turistički sektor je na kolenima, poručili su sa protesta.
Na kraju protest organizatori su pozvali okupljene da nakon tog skupa odu do Terazija i potpišu narodnu inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma i bora u Srbiji.
Privrednici su na početku protesta prvo pružili veliku podršku pijačarima koji su u tom trenutku takođe protestovali ispred Vlade Srbije.
Nadamo se da predstavnici Ministarstva finansija dobro čuju ovu kolonu pijačara.
Poručeno je na početku i izražena oštra kritika Zakona o fiskalizaciji.
Privatni sektor svojim radom stvara, kako za sebe tako i za javni sektor, zato odnos prema domacim privrednicima jeste pitanje od nacionalnog značaja, poručili su privrednici.
Okupljenima se obratio i penzioner Dragan Lazović iz Kragujevca koji taksira da bi preživeo. „neće vam penzioneri oprostiti 3. Aprila kada uzme olovku u ruke“, rekao je Lazović dok je govorio o odnosu države na početku epidemije Koronavirusa kada su penzioneri bili nedeljama zaključani.
Protest organizuje udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i inicijativa TAS (Udruženje turističkih agencija i turističkih radnika Srbije).
Privrednici od buduće vlade traže da u najkraćem roku prekine praksu subvencionisanja stranih investitora novcem građana Srbije i da se iste preusmere u razvoj domaće poljoprivrede i prerade, zatim da se smanje nameti na male zarade i poveća neto kako bi se digao standard onih koji najviše rade, a najmanje zarađuju.
Takođe, oni očekuju da se prekine diskriminacija majki preduzetnica, ali i da se povuče Zakon o fiskalizaciji, Zakon o elektronskim fakturama, Zakon o arhiviranju, te da se redefinišu ostali štetni zakoni i uredbe koji se sprovode na štetu legalno registrovanih privrednika, a u korist crnog tržišta.
Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije je pred protest navelo i da od nove vlade očekuje da se procesuiraju akteri afera u kojima je oštećen budžet Srbije. Prema procenama ekonomista ovog udruženja, radi se o 12 milijardi evra godišnje.
„Nikad više ne želimo da vidimo plagijatore i utajivače poreza na ministarskim i drugim bitnim državnim funkcijama na kojima treba da budu profesionalci koji će se pobrinuti da sistem radi u službi građana i privrednika, za šta ih i plaćamo“, naveli su ranije u saopštenju.
Bonus video – Milena Amon I Dejan Kontić: Da li država e-fiskalizacijom dobija ili gubi?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar