0
Mi imamo društvo u kome je jeftinije izbegavati pravila nego ih poštovati, gde se deci šalje poruka da ima smisla kupovati diplomu i da je onaj koji uči “štreber i budala”. Za uspeh u društvu nisu potrebne kompetencije i znanje, već lojalnost vlasti. Mi moramo da menjamo sistem vrednosti, jer kad uđeš u pogrešan voz, sve su stanice pogrešne, rekao je u Jutarnjem programu “Probudi se” ekonomista i profesor Miodrag Zec.
Nedavno istraživanje N1 o platama ministara i premijera u državama regiona, prema kome su srpski ministri “najsiromašniji”, odnosno imaju najniže plate u poređenju sa kolegama u Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini, profesor Zec okarakterisao je kao “politički stav” domaćih funkconera.
On je oceno da bi taj njihov „stav“ trebalo da stvori sliku “kako se oni žrtvuju za narod” i istakao da “plata” nije isto što i prihodi.
“Postoji regularna plata i postoje paralelni prihodi. Naime, vi radite u ministarstvu za 100.000, a onda ste član nekog odbora ili nekog tela, stvarnog ili izmišljenog, na primer za atomsku energiju i onda imate tu 200.000. Trebalo bi doći do primanja, a ne plate. Sama činjenica, da ljudi koji misle da se platom može rešiti problem korupcije, ne može se to platom rešiti. To se rešava sistemom vrednosti, sudstvom i tako redom”, naveo je profesor Zec.
Prema njegovim rečima, “plata je najbenignije pitanje” koje ne rešava ambijent u društvu u kome korupcija, kako kaže “i dalje traje”.
“Imamo društvo u kome je jeftinije izbegavati pravila nego ih poštovati. To je u slučaju nelegalne gradnje. Gde to u Evropi ima da ja naknadna legalizacija jeftinija od regularne građevinske dozvoole? Ima kod nas. Gde to ima da vi ne plaćate struju pet godina, a onda dobijete popust od 40 odsto. To je prosto jedno koncepcijsko pitanje. Ti moraš poslati poruku da ima smisla učiti, a ne kupovati diplomu. Šta si ti poslao? Poslao si da ima smisla kupovati diplomu i onda u javnoj administraciji po čitavom Balkanu imamo ogroman broj ljudi sa kupljenim diplomama, sve do ranga ministra”, objasnio je Zec.
Ovom svom stavu dodao je i mišljenje da se deci šalje poruka da je „sposoban onaj koji prepisuje“, a da je onaj koji uči “štreber i budala”, te da smo sa takvim sistemom vrednovanja, kako je istakao “sve dalje od cilja”.
Istakao je i da se u današnjem srpskom društvu ne vrednuje znanje, već isključivo lojalnost. Recept za uspeh u Srbiji su, kako ocenjuje profesor Zec dve ključne reči – naš čovek.
“Ako si lojalan, onda ti nisu potrebne kompetencije ti si “naš čovek”. Naš si čovek u opštini, naš si čovek u bolnici, naš si čovek u EPS-u, jednostavno, naš si čovek. Znači, ti ne napreduješ po osnovu kompetencije, već zato što si lojalan. Kad pogledamo strukturu onih koji odlaze iz zemlje, oni odlaze da unovče svoju kompetenciju, nisu oni tamo zašto što ih neko voli, ili su u nekoj organizaciji, oni idu na tržište. Imamo potpuno suludu situaciju, da oni iz najboljih škola odlaze u inostranstvo, a iz onih škola koje su sporne, ljudi traže uhlebljenje po opštinama, po vladi Srbije“, ukazao je on.
Kada je u pitanju obrazovanje, slikovito je opisao da sada “beremo plodove onoga što smo investirali”.
“Ova vlast je napravila sistem da su učitelji u ponižavajućem položaju, to traje već 50 godina, a sada smo došli do toga da deca tuku nastavnike. To je država uradila. Društvo u kome učitelj nije stub, da učitelj koji te uvodi u život i uči te o životu nije cenjen, mi smo to davno uradili. Sad stižu plodovi onoga što smo investirali. A mi smo investirali da to služi za sprdnju. Onda su škole propale, a kad propadne škola, propadaju i druge stvari. To nam se desilo”, podvukao je Zec.
Ako smo u dobrim odnosima sa Rusijom, zašto je kod nas najskuplje gorivo u regionu?
Govoreći o ekonomiji i inflaciji, Miodrag Zec je rekao da nema objašnjenje zbog čega je gorivo na našim pumpama skuplje nego u zemljama regiona,
“Ako imamo najbolje odnose s Rusijom, kako je kod nas benzin skuplji nego u Nemačkoj ili u Sloveniji? Evo, u Crnoj Gori, koja nema dobre odnose s Rusijom, benzin je jeftiniji nego kod nas. Kako? I ja se čudim. Ili nemamo najblje odnose, ili imamo najveće akcize ili je nešto treće. Sada je to pitanje izučavanja pojedinačnog problema”, istakao je on.
Domaću poljoprivrednu proizvodnju opisao je kao “stampedo” gde se stihijski ulazi u proizvodnju, bez dalekosežnog promišljanja.
“Kad jedan gaji maline, odjednom svi kreću u maline, pa posle kukaju kad padne cena. Kad gaje svinje, svi gaje svinje, padne cena, svi poklaše svinje. Onda svinja nema. Sad će i krave poklati. Moraš imati tri četiri koraka unapred, a mi idemo dan za dan. Kao društvo idemo dan za dan. Mi stalno imamo diskontinuitet u društvu. Kod nas su svaki izbori, obračun sa onim prethodnima. Kad ide voz, normalno je da se zameni posada, a kod nas, kad se zameni posada, razvaljuje se i ceo voz”, zaključio je profesor Miodrag Zec.
Celokupno gostovanje Miodraga Zeca u Jutarnjem programu “Probudi se” pogledajte u videu na početku teksta.
BONUS VIDEO: Miodrag Zec o lošim vestima iz Amerike i cenama koje (ne)idu dole
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
