Najavljena poskupljenja hrane, struje i gasa dovešće do osiromašenja stanovništva ili će se cene vraćati jer neće biti kupaca, ali to se retko dešava. Cene su elastične samo naviše. Ako i dalje bude postojala nesrazmera između robe i novca samo će se menjati vrsta robe koja će moći da se proda, a pitanje je i kakva je struktura  potrošača, zato se sada i zatvaraju luksuzne radnje, rekao je u emisiji "Među nama" profesor ekonomije u penziji Miodrag Zec.

Komentarišući izjave predstavnika vlasti da je naša inflacija uvezena, Zec je upitao kako može da se inflacija uveze kada je naša veća od evropske.

„Naša inflacija ne može biti uvezena jer je veća od evropske, ona dolazi kroz troškove, naftu i benzin. Mi trošimo iz duga, dug je nominalno sve veći i veći, naša vlada dosta umešno vodi marketinsku kampanju pa kaže nije povećan društveni proizvod. To je jedno, ali dug je povećan, sad smo emitovali obveznice, znači ne finansiraš iz štednje, nisi prodao nešto pa investirao nego si se zadužio“, objasnio je on.

Prema njegovim rečima, država ništa ne može dati što prethodno nije uzela ili može štampati lažni novac ako neko hoće da ga primi.

„Ono što treba država da radi je da svoje rashode drži pod kontrolom, da ne emituje lažni novac. Ovo što se sada globalno dešava to je borba za dominaciju ili istiskivanje dolara“, kaže Zec.

Govoreći o zatvaranju dve američke banke – Sicijilumske doline i Signature banka, Zec kaže da se te stvari ne dešavaju slučajno.

„Finansijski sistem je tako napravljen da omogućava preraspodelu dohodaka, od jednih ka drugima u ogromnim razmerama, i povezivanje investicionih i komercijalnih banaka. To je uvek izvor krize. Sam sistem je tako napravljen da produkuje krizu. To je jedna velika zamka, Amerika je donela čitav niz zakona koji imaju nadležnost države, kontrole i revizore, ali očigledno se pokazalo da to ne deluje. I 2008. svi revizori koji su radili banke koje su propale rekli su da one imaju dobar rejting. Ovde je kriza ugrađena u sistem. treba razdovojiti te rizične plasmane, ventura poslove od klasičnih depozita“, ističe profesor.

Dodaje i da država ne može ništa platiti, jer ništa ne proizvodi, već može da štampa novac.

„Ono što je najopasnije što će se ovde dešavati što ti veliki igrači na finansijskom tržištu nikada nisu bili kažnjeni. Mali igrači stradaju, pravi se sistem u kome mali štediša strada. Kada sistem stane, a to se desilo, pale su hipoteke, na desetine hiljada ljudi u Silicijumskoj dolini su na ulici, od San Franciska do Los Anđelesa i San Dijega“, objašnjava Zec.

Svi smatraju da kamatna stopa treba da bude 0 ili negativna, to pozdravljaju dužnici, ali poverioci su kažnjeni i kada imate inflaciju kao globalni fenomen, gde se ona pokriva – tako da onaj deo pristojnog sveta koji je štedeo, to je srednja klasa, nestaje, nastavlja Zec i dodaje da su u ovoj krizi u Americi stradali penzioni fondovi.

„Isplati se bilo šta raditi samo da se rešite novca. To se dešava i kod nas, ljudi masovno prazne štednju, kupuju bilo šta. Međutim, u pravu su ali na kratak rok. Ljudi kupuje nekretnine da spasu novac, ali šta kada počne povlačenje stanovništva što se može desiti, ko će to onda da plati“, naveo je on.

Upitan da li je ovo još jedna od kriza u nizu, Zec kaže da nije ni blizu onoj iz 90 -tih godina jer je sada inflacija globalni fenomen jer u kontekstu rata u Ukrajini i ogromnih ulaganja države štampaju novac.

„Kada pogledate budžete država EU odakle tolike pare, to se samo knjiži kao dug Ukrajine koji će se vratiti, kad se rat završi. Kako će Bajden sada sanira krizu, šta će da da Amerikancima, hoće li da im poveća poreze, pa ne može jer idu izbori, ako poveća poreze oboriće ga Republikanci“, istakao je Zec, dodajući da svaki dan treba ponavljati da ne možeš iz ničega napraviti novac, a to se pokušava i u pojedinačnim zemljama i globalno.

Pogledajte celokupno gostovanje Miodraga Zeca u emisiji „Među nama“: