3
"Da imamo dobru situaciju, ne bismo imali aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom," smatra profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić. Objašnjava da je "stenbaj aranžman" za slučaj potrebe i da je namenjen ranjivim ekonomijama. "Mi smo ranjivi, jer imamo visok javni dug, deficit u tekućem delu platnog bilansa koji je počeo da raste. Što znači da nismo reformisali našu privredu. Osnovni ishod reformi je podizanje konkurentnosti privrede. Da smo dobro uredili privredu, aranžamn nam ne bi bio potreban", rekao je Šoškić.
Šoškić podseća da je Srbija dominantno oslonjena na Evropsku uniju, da naša najveća trgovina ide sa EU.
„Mi smo vezani ne samo za to šta se dešava u okruženju, nego i za tri motora evropske privrede – Nemačku, Italiju i Francusku, kod nas je značajna i Austrija. Sve te zemlje su sa potencijalom da uđu u recesiju, to će se odraziti na našu zemlju. Doći će do dodatnog usporavnja privrednog rasta, vidimo da Srbija završava godinu sa 2,5 odsto rasta BDP i to je lošije od nama susednih zemalja. Hrvatska ima znatno veću predviđenu stopu rasta, Slovenija isto. Mi imamo stopu rasta među manjima u regionu, dolazi do vraćanja na nivo koji Srbija ne može da preskoči, a to je između 2,5 i 3 odsto“. rekao je Šoškić.
„Ako tu imate probleme u snabdevanju, imate trend da vam inflacija raste, da u nedostatku repormaterijala i enegrije dođe do pada produktivnosti. I ruska i američka ekonomija su dosta slične, imaju dosta resursa, stanovnika, tehnoloških rešenja, to su velike privrede koje mogu da budu relativno samostalne. One su vrlo sposobne da prežive i bez ostatka sveta, u velikoj meri to je i Kina. Drugi, a posebno Evropa, oslonjeni su na uvoz, Evropa uvozi energiju, ako mora da je plaća više i nema je dovoljno onda će se odraziti na njenu proizvodnju po konkurentnim cenama“, objasnio je profesro Ekonomskog fakulteta.
Navodi da je recesija normalna pojava u prirodnim ciklusima.
„Ako dva kvartala imate pad ekonomske aktivnosti može da se kaže da je nastupila recesija. Na stagflaciju mere ekonomske politike nemaju odgovor, možemo da očekujemo pad ekonomske aktivnosti sa inflacijom, tu su svi elementi“, kaže.
„U Srbiji ćemo imati nešto više stope infalcije, verujem da će da se zaustavi u daljem rastu“, dodao je Šoškić.
Pojašnjava i da kad imate meru kontrole cena, onda mera inflacije nije potpuno realna. Mera inflacije, kaže, koju mi imamo, trebalo bi da odražava u proseku šta ljudi osećaju kao pad kupovne moći.
„Ako hrana poskupljuje brže, najsiromašniji imaju veće obezvređivanje budžeta, to što je inflacija sada stabilinija, znači da će prestati dalje ubrzanje rasta cena. Neka vrsta stabilizacije je pred nama, većina zemalja, pa i mi, korsitimo neku kombinaciju ekonomskih politika koja nije logična. Imate rast kamatnih stopa i rast plata iz budžeta, rast plata i penzija su u suprotnosti sa restriktivnom monetarnom politikom. Najbolji način borbe s inflacijom je da se ne ide linearno sa podizanjem plata i penzija, nego da se ima sistem procene i jedenostavno davanja socijalne pomoći najugroženijim, to će biti najbrži način da eliminišemo inflaciju“, smatra profesor Šoškić.
Pojašnjava da nije inflacija za svakog ista, već da zavisi od strukture naše potrošnje.
„Najugroženiji će najveći deo dohotka da troši na hranu i zato je važno da smo bili u pozicji, a nismo, da zaštitimo cenu hrane da bude niska, a ona se najbolje štiti velikom proizvodnjom u poljoprivredi“, ističe.
