Naša ekonomija započela je usporavanje u poslednjem tromesečju prošle godine koje se pojačalo u januaru 2022 i to je pre svega posledica velikog pada proizvodnje električne energije, za 20 odsto, ali i pada prerađivačke industrije u januaru u odnosu na isti period prošle godine za jedan odsto, rečeno je na predstavljanju Kvartalnog monitora specijalizovanog biltena koji izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke.
Prema rečima Milojka Arsića, urednika Kvartalnog monitora uporedna analiza sa drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) pokazuje da niko drugi nije u januaru imao pad prerađivačke industrije, što ukazuje da se radi o nekim unutrašnjim problemima, a možda je i posledica inflacije, piše Danas.
U prošloj godini Srbija je imala visok privredni rast od 7,4 odsto, a ukupno u poslednje dve godine imala je najveći rastu CIE. Međutim, ako se pogleda period od 2012. do 2019. godine nalazi se pri začelju ovog regiona po privrednom rastu. U celom periodu od 2012. do 20121. godine je na šestom mestu, tek nešto iznad proseka CIE.
Međutim, 2022. godina je počela loše, ratom u Ukrajini koji će prema Arsićevim rečima, sigurno negativno uticati na ekonomiju, mada je teško oceniti koliko.
„Izvesno je da će privredni rast biti ispod prognoziranih 4,5 odsto. Bile su projekcije da će inflacija početi da pada od drugog kvartala, ali imaćemo rast cena zbog rasta cena repromaterijala. Imaćemo fiskalni deficitr veći od planiranog, a to be se možda desilo i bez krize zbog nekih trošenja koja nisu planirana budžetom. Osimt oga država će morati iz budžeta da pokjrije gubitke javnih preduzeća iz energetike, EPS-a i Srbijagasa, čiji inputi poskupljuju, a njima su ograničene cene”, ocenio je Arsić dodajući da je u januaru prvi put u više godina zabeležen deficit budžeta s obzirom da taj mesec obično završi u plusu i da je to posledica i predizbornih trošenja.
Utisak nedelje: Dejan Šoškić, Milojko Arsić i Dušan Nikezić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: