Procenjuje se da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u ovoj godini porasti sedam odsto po čemu će biti među pet-šest najuspešnijih zemalja u Evropi, mada bi rast mogao da bude i niži zbog problema u Elektroprivredi Srbije (EPS), rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Arsić je na prezentaciji publikacije „Kvartalni monitor“, rekao da su neočekivano povoljni rezultati u privredi u prvom kvartalu ove godine postignuti zbog povoljnih odnosa izvoznih i uvoznih cena proizvoda što je neuobičajeno i kratko je trajalo.
„Izvesno je da će fiskalni deficit biti znatno manji, ne samo prema projekciji u prvobitnom budžetu koji je predviđao deficit od sedam odsto BDP-a, nego i u odnosu na rebalans kojim je predviđen deficit od 4,9 odsto BDP-a“, rekao je Arsić.
Dodao je da će „verovatno deficit biti oko četiri odsto BDP-a ili manji“, ali da je vrednost javnog duga ove godine porasla skoro tri milijarde evra ili za deset odsto.
Monetarna politika u Srbiji je, prema njegovim rečima i dalje ekspanzivna, kamatne stope nisu povećavane, već je likvidnost smanjivana na drugi način, a takvu monetarnu politiku su sprovodile i druge centralne banke i ona odražava preferenciju vlada i centralnih banaka da daju veći značaj oporavku privredne aktivnosti, nego usporavanju inflacije.
Istakao je da je teško očekivati da se sa takvom politikom nastavi i naredne godine.
Predviđanja privrednih kretanja u narednoj godini su, kako je rekao, neizvesna jer zavise od politika koje će se sprovoditi u Srbiji, ali i u svetu, američki FED je najavio povećanje kamatnih stopa, Evropska centralna banka još nije izašla sa takvom izjavom, dok su engleska centralna banka i banke centralne Evrope već povećale kamatne stope.
On je rekao da postoje visoki i geopolitički rizici koji su doveli do povećanja cena energenata i ako te cene u većem delu sledeće godine ostanu na visokom nivou da će to negativno uticati na povećanje BDP-a zemalja koje imaju veliku zavisnost od uvoza, a Srbija je uvozno zavisna.
„Već sada je izvesno da će cena gasa sledeće godine kada Srbiji istekne šestomesečni dogovor sa Putinom, biti viša, što će opteretiti privredu“, rekao je Arsić.
Na pitanje da li je trebalo zamrznuti cene nekoliko osnovnih namirnica Arsić je rekao da je takva mera bila nepotrebna jer se primenjuje kada su veći poremećaji na tržištu.
On je rekao da je loša strana te mere i što nisu zamrznute i cene energenata, pa će se proizvođači naći u „makazama“.
Dodao je da je jedina dobra strana te mere što je predviđeno da traje relativno kratko, dva meseca.
Bonus video – Utisak nedelje: Dejan Šoškić, Milojko Arsić i Dušan Nikezić
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar