Kome je poslodavac država, lakše će da dočeka izlazak iz vanrednog stanja. Njih niko ne sme da otpušta, niti da im umanjuje platu. Zaposleni kod privatnika, pak, mogu da računaju isključivo na - dobru volju i finansijsku procenu svog poslodavca. A ona nije optimistična.

Privatnici već uveliko poručuju – bez državne pomoći, moraćemo da otpuštamo. Neki su već i počeli, prvo se ratosiljajući ljudi angažovanih preko omladinskih zadruga i po ugovorima na određeno vreme. U dobroj situaciji su samo zaposleni u privatnim, velikim kompanijama koji svoj rad uglavnom mogu da odnesu kući. Oni mogu da računaju na punu platu.

Države koje su se nešto pre Srbije suočile sa koronavirusom, usvajaju ekonomske mere za pomoć privredi koja posustaje u toj borbi.

Hrvatska je upravo usvojila paket mera vredan skoro 4 milijarde evra kao pomoć privredi pogođenoj epidemijom koronavirusa.

Paket sadrži 63 mere čiji je glavni cilj očuvanje radnih mesta i isplate plata, izvestila je agencija Hina.

Tim merama će se omogućiti preduzetnicima i građanima pogođenima koronavirusom odlaganje plaćanja dažbina kao što su porezi na dohodak i na dobit, i doprinosi.

Takođe, Hrvatska će u sektorima pogođenim epidemijom podržati očuvanje radnih mesta tako što će, u visini minimalne plate, pomoći svakog zaposlenog koji bi ostao bez posla.

Slovenija predlaže paket mera kojim će zaposleni poslati „na čekanje“ kod kuće dobijati najmanje 80 odsto prosečne plate u prethodna tri meseca. Država će od tog iznosa obezbeđivati 40 odsto. Ako mora da boravi kod kuće zbog izolacije i karantina, ceo iznos od 80 odsto prosečne plate biće na teret države. 

NALED predlaže 10 mera

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED predložila je 10 mera za podršku privredi tokom pandemije, uključujući smanjenje i odlaganje naplate poreza i doprinosa i jednokratnu pomoć za ugrožene radnike i kompanije.

Privremeno smanjenje poreza i doprinosa na zarade ili njihovo odloženo plaćanje za male biznise i najosetljivije sektore, obezbeđivanje jeftinih kredita za privredu uz podršku države i isplata jednokratne novčane pomoći ugroženim kompanijama i građanima koji ostanu bez posla, prema NALED-u, mere su za stabilizaciju privrede.

Olakšice će u Sloveniji biti priznate i poslodavcima koji zbog pada narudžbi i proizvodnje moraju da pošalju na čekanje trećinu ili više zaposlenih, ali i malim i mikropreduzećima sa jednim ili nekolicinom zaposlenih. Reč je o približno 110.000 firmi koje deluju po principu „samozapošljavanja“, a kakvih je mnogo u kulturi, novinarstvu, uslužnim i drugim delatnostima.

U Srbiji je prvo na udaru sektor turizma – od turističkih agencija kojima se masovno otkazuju već uplaćeni aranžmani, preko konobara koji sada rade u kafićima sa skraćenim radnim vremenom, do hotelijera, od kojih su neki potpuno zatvorili vrata.

Predsednik Samostalnog sindikata ugostiteljstva i turizma Srbije (SSUTS), Dragan Cvetković, za Nova.rs potvrđuje da je stanje u ovom sektoru izuzetno teško.

„Mogu da vam govorim samo o članicama našeg sindikata, a to je oko 2.000 hotela u Srbiji. Za sada znam da Hotel ‘Palisad’ na Zlatiboru ne radi, radnici su kod kuće, platu će dobijati redovno. Hotel ‘Mažestik’ u Beogradu radi smanjenim kapacitetom. Kod privatnika pravila nema, sve je individualno. Nikome nije lako. Nadam se da ovakvo stanje neće da potraje, da će se situacija sa koronavirusom srediti i da ćemo za mesec, mesec i po dana moći regularno da poslujemo“, kaže Cvetković za Nova.rs.

Šta su uradile druge zemlje

Južna Koreja je početkom marta najavila izdvajanja od skoro 10 milijardi dolara za borbu protiv koronavirusa, dok je Tajland namenio nešto manje od 13 milijardi dolara za ublažavanje efekata virusa.

NBC je javio da će SAD izdvojiti 500 milijardi dolara u dve tranše.

Kako je pisao CNN, Nemačka će izdvojiti 500 milijardi evra za garantovanje kredita, a obećala je i neograničenu likvidnost za firme pogođene koronavirusom.

Španija je najavila upumpavanje dodatnih 200 milijardi evra, Britanija da će pozajmiti 330 milijardi funti kompanijama u nevolji.

Srbija je privrednicima do sada konkretno ponudila samo tromesečni moratorijum na otplatu rata kredita. To važi i za poljoprivrednike, preduzetnike i sve firme, ali i za sve građane.

Jasno je da Srbija sebi ne može da priušti danski scenario – da država , u složnom dogovoru sa sindikatima i poslodavcima preuzme obavezu subvencionisanja tri četvrtine mesečne plate zaposlenih u privatnom sektoru, zbog krize izazvane koronavirusom.

A, šta je ono što može da se učini?

Vanredna profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković Rakić za Nova.rs ističe da je Danska više ilustrativan primer gde se ističe neophodna solidarnost – sve tri strane nešto su dale: dala je država, nešto su dali poslodavci, a nečega su se odrekli radnici.

„To je za teške slučajeve, za firme koje moraju da otpuste više od trećine zaposlenih. To je samo ilustracija situacije. Ali, države zapadne Evrope uglavnom daju fiskalne programe, omogućavaju preduzećima odlaganje plaćanja PDV, poreza i doprinosa na zarade. A u zavisnosti od države do države, neke pokrivaju i deo zarade“, navodi Žarković Rakić.

Manje-više su to sve slični programi, kaže.

„Sada je samo pitanje koliko je država spremna da odreši kesu. Novi Zeland je u tu svrhu izdvojio četiri odsto BDP, Velika Britanija 0,6 odsto. To je količina novca koju su spremni da izdvoje za te programe. Ukoliko želimo da sprečimo značajniji pad privredne aktivnosti, smatram da bi trebalo i mi da usvojimo neki sličan program. Verujem da će to Srbija i učiniti“, ističe naša sagovornica.

Ipak, kako navodi, misli da je u Srbiji još rano da firma proceni koliki će joj biti pad aktivnosti. 

„U sektoru turzma je najteže, tu se već otkazuju aražmani. Bečki ekonomski institut upravo je objavio analizu da će Zapadni Balkan najbolje proći kroz krizu izazvanu koronavirusom. Optimistični scenario za našu zemlju predviđa privredni rast od 3,3 odsto, a pesimistični stopu od dva odsto rasta.  Ključno pitanje ovde je trajanje vanrednog stanja zbog koronavirusa“, zaključuje Jelena Žarković Rakić.