9
Svi oni koji ne ispune oba uslova za odlazak u penziju, starosni i godine staža, imaće manju penziju. U nekim slučajevima je to i do 20 odsto niže od iznosa koji bi mesečno dobijali da su ispunili oba uslova. To međutim ne mora biti konačno stanje, jer Zakon daje mogućnost da se penzija naknadno poveća.
Muškarci u Srbiji odlaze u penziju sa 65 godina života i minimum 15 godina radnog staža. Za žene je ova granica još uvek niža – 63 godine i šest meseci života, ali takođe minimum 15 godina staža. Ako se jedan od ova dva uslova ne ispuni, penzija će biti niža.
U slučaju prevremenog penzionisanja, kada nije ispunjen uslov koji se odnosi na godine života, penzija može da bude niža i za 20 odsto.
Ako bi se neko, na primer, penzionisao sa 62, umesto 65 godina, njegova mesečna primanja bi, umesto 50.000 dinara, iznosila oko 44.000.
Zakon o PIO, naime, kaže da se za svaki mesec do 65, odnosno 63,5 godina života, iznos penzije umanjuje za 0,34 odsto, a u zbiru najviše 20,4 procenta.
Dakle, odlazak u prevremenu penziju sa sobom nosi ove posledice, a ovih penzionera je u Srbiji 2022. godine bilo 63.868. Ovaj broj se iz godine u godinu povećava.
Jedini način da se penzija poveća, jeste da penzioner ponovo počne da radi, a to može da radi do ispunjenja “regularnih” uslova za penzionisanje – 65, odnosno 63,5 godina života.
PROČITAJTE JOŠ
9
16
2
Ako se penzioner odluči na ovaj korak, on treba da radi minimum godinu dana uz, naravno, redovno plaćanje poreza i doprinosa, da bi mogao da uveća svoju penziju. Kada ponovo odluči da se penzioniše, ima pravo na novi obračun penzije.
Prevremeni penzioner može da bude angažovan preko Ugovora o radu, o delu, o privremenim i povremenim poslovima i Ugovorom o dopunskom radu.
Za vreme koje penzioner provede na novom radnom mestu, on ne gubi pravo na penziju. Dakle, dok radi, on istovremeno prima i platu i penziju.
Trenutno postoji nekoliko stotina oglasa u kojima poslodavci traže penzionere, uglavnom za poslove vozača i operatera u call centrima.
Takođe, doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje se uplaćuju na isti način i u istom iznosu kao i da nije penzioner, ali u trenutku podnošenja zahteva za ponovno obračunavanje penzije, on mora da bude van osiguranja, odnosno nezaposlen.
Kada potom dođe vreme na ponovno određivanje penzije, u obzir će se uzeti ukupan radni staž, dakle i onaj na osnovu kojeg je utvrđeno pravo na prevremenu penziju, kao i staž, ali i zarada nakon penzionisanja.
Dakle, novi iznos penzije se utvrđuje kao da osiguranik odlazi u penziju po prvi put.
Međutim, postoji mogućnost da će nova penzija biti manja, čak i pored dužeg radnog staža, s obzirom na to da u obračun ulazi i nova plata.
Ako do ove situacije dođe, pred penzionere se stavlja mogućnost izbora. Oni, zapravo, ne moraju da odaberu novi iznos penzije, ukoliko je on manji od prvobitno određenog, već jednostavno mogu da zadrže prvi iznos mesečnih primanja.
Iako u teoriji stvari zvuče dobro, realnost je ipak nešto drugačija. Kako za “Novu” objašnjava Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije “Nezavinost”, legalan posao za većinu penzionera u našoj zemlji je skoro pa nemoguća misija.
Grabunžija objašanjava da penzioneri koji odlučuju da rade mogu da se svrstaju u tri grupe.
“Prva grupa su uglavnom vojni penzioneri ili bivši policajci koji, zahvaljujući beneficiranom radnom stažu prestaju da rade već sa 50 godina, pa kako su i dalje radno sposobni, odlučuju da se ipak ponovo zaposle”, kaže naš sagovornik.
Druga grupa su penzioneri koji su radni staž proveli usavršavajući se u određenoj oblasti, u kojoj su postali stručnjaci.
Treća grupa je penzionera zapravo je najbrojnija. U pitanju su oni građani koji su tokom radnog veka pripadali srednjem ili nižem staležu, a uglavnom prosečnog obrazovanja.
“Njima je izuzetno teško da se zaposle, makar onako kako Zakon propisuje. Njihove dnevnice uglavnom su niže od dnevnica ostalih radnika, a poslodavci ne uplaćuju poreza i doprinosa. Dakle, veliki deo zaposlenih penzionera zapravo radi na crno. A to ne znači ništa kada dođe vreme za novi obračun penzije”, zaključuje sagovornik “Nove”.
BONUS VIDEO Kako su rasle penzije i hoće li rasti brže od inflacije