0
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da je planirani deficit budžeta Srbije za 2023. godinu od 264 milijarde dinara (2,2 milijarde evra) ili 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) visok za Srbiju.
On je u oceni Predloga zakona o budžetu Srbije na narednu godinu na Odboru za finansije Skupštine Srbije, rekao da je glavni izvor tog deficita u energetskom sektoru jer od 2,2 milijarde evra procena je da 1,2 milijarde potiče iz tog sektora.
„U okviru energetskog sektora deo krize je došao spolja, a deo, i to veliki deo, koji se odnosi na Elektroprivredu Srbije (EPS) je generisan, isključivo iznutra“, rekao je Petrović.
Dodao je da će sledeće godine gradjani Srbije značajan deo sredstava morati da odvoje za plaćanje zbog velike greške i nekompetentnog vodjenja EPS-a.
Van energetike, kako je rekao, ostaje deficit od milijardu evra i to je prihvatljivo i iznosi 1,5 dosto BDP-a, što Srbija može da podnese.
Prihodi i rashodi budžeta su, prema njegovim rečima, konzervativno planirani i kada se isključi energetika, verovatno će se ostavariti taj deo deficita, a moguće i da će se ostvariti neke uštede.
Petrović je rekao da je apel Fiskalnog saveta da ako se ostvare uštede na tom delu budžeta da se koriste za smanjenje deficita i visokog javnog duga koji će na kraju godine iznositi 57 odsto BDP-a i relativno je visok.
Istakao je da je za pohvalu što, posle tri godine u budžetu nisu planirane neselektivne isplate za stanovništvo što je bila ekonomski i socijalno pogrešana mera.
Problem sa budžetom za 2023. godinu i rebalansom budžeta za 2022. godinu je, kako je rekao, netransparentnost.
U stavci, kako je rekao, izdaci za nabavku finansijske imovine, što su u osnovi krediti koji se daju, najviše javnim perduzećima, a taj izdatak je u normalnim vremenima bio pet do deset milijardi dinara, a u 2023. će iznostii 117 milijardi dinara (milijardu evra), znači deset puta su veći, ali za njih nisu data detaljna obrazloženja.
On je rekao da prema naznakama ministra finansija to bi moglo da predstavlja rezervu za energetiku, ali da je bilo potrebno tu informaciju dati detaljno u budžetu da bi se znalo koliko ide EPS-u, Srbijagasu i odakle potiču ti gubici.
U budžetu se, prema njegovim rečima, predvidja i izdavanje garancija od milijardu evra, što znači da Vlada daje garanciju državnim preduzećima da se zadužuju, pa nije jasno koliko će od tog iznosa biti iskorišćeno i kome će ići.
„Ako ide energetskim preduzećima treba dodati već predvidjenoj 1,2 milijarde evra koja je već planirana za taj sektor“, rekao je Petrović.
EPS je, kako je rekao, ove godine napravio gubitak od 680 miliona evra i verovatno će do kraja godine biti povećan na 900 miliona evra, a za sledeću godinu se procenjuje da će manjak biti 300 miliona evra zato što su povećane cene energenata, pa će deo one pokriti.
Pored tog manjka, prema njegovim rečima, verovatno ima još dodatnih troškaova kao što je za zakasnelo otvaranje ; rudnika, što je takodje bilo potrebno obrazložiti u budžetu.
Dodao je da Fiskalni savet podržava najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća i istakao da će 2023. godine EPS početi da stvara profit, ali to neće značiti da je postao zdravo preduzeće.
„Bilo bi najopasnije tada stati i ne sprovesti restrukturiranje, što se tiče broja zaposlenih, preduzeća koja su naslonjena na EPS, javnih nabavki, kradje struje na mreži. Nešto slično se dogodilo 2013-2015. godine kada su liberalizobane cene za privredu i naglo porasli prihodi EPS-a i ona je poslovala pozitivno, ali to nije iskorišćeno za restrukturiranje, već se odlilo u plate, loše javne nabavke“, rekao je Petrović.
Gubici koji se vezuju za gas, prema njegovim rečima, potiču od rasta cena na svetskom tržištu, ali koliki mogu da budu zavise od politike vlade.
Korekcija cene gasa u Srbiji je, kako je rekao, nešto više od 20 odsto, a u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE) prethodne godine cena gasa za domaćinstva je porasla 80 odsto, a za privredu je uvećana dva puta.
„Tu nema velike mudrosti, gas mora da se plati samo se postavlja pitanje ko će to da uradi. Postoje dva načina, jedan je da gas kod nas plate oni koji ga troše i to se radi u CIE, drugi model je da plate svi poreski obveznici, znači i oni koji ga ne troše. Mislimo da troškove treba da podnesu oni koji ga troše“, rekao je Petrović.
Naveo je da nije tačno da bi se time ugrozila konkurentnost privrede Srbije, jer se ona takmiči sa preduzećima zemalja CIE gde je gas poskupeo dva puta u odnosu na prošlu godinu, a u Srbiji je cena porasla 20 odsto.
Neka domaća preduzeća, kako je rekao, kao bivša Železara Smederevo ostvarila je u 2022. godini profit od 200 miliona evra, a gas plaća 30 miliona evra, pa i kada bi se udvostručila cena gasa to bi bilo 60 miliona i još bi joj ostao visok profit.
Javne investicije su, po oceni Petrovića, budžetom značajno povećane i Fiskalni svet tu odluku podržava jer predsavljaju glavni polugu za pokretanje rasta.
„Za javne investicije je 2017. godine data 1,1 milijarda evra, a u 2023. će se dati preko četiri milijarde evra, ali otvara se pitanje prioriteta. Sada kada se za to izdvaja četri milijarde evra potrebno je da poreski obveznici znaju zašto se neke investicije biraju. Za 2023. se smanjuju investicije za zdravstvo jer se završavaju obilaznice i koridori, smanjuju se izdvajanja za prugu ka Madjarskoj, a pojavljuju se stadioni, metro, novi most preko Save“, rekao je Petrović.
Dodao je da su invetsicije u zaštitu sredine, prečišćavanje voda, kanalizaciju i deponije nedovoljne iako su povećane i iznose 200 miliona evra, ali da treba da budu 400-500 miliona evra godišnje.
Petrović je rekao da budžet nije uskladjen sa fiskalnim pravilima kako je tvrdila guvernerka Jorgovanka Tabaković jer se predvidja da će dug zemlje biti 56 odsto BDP-a do kraja godine, a fiskalna pravila predvidjaju da ako je dug preko 55 odsto, deficit mora da bude 0,5 odsto.
Na negodovanje Tabaković da su zbog krize fiskalna pravila odložena, Petrović je rekao da budžet nije uskladjen sa usvojenim fiskalnim pravilima čija je primena odložena do 2025. godine. ; „Fiskalna pravila koja su usvojena i primenjivaće se od 2025. godine kažu da ako je dug veći od 55 odsto, deficit mora da bude 0,5 odsto, ovaj predlog budžeta predvidja dug 56 odsto BDP-a, a deficit od 3,3 odsto i budžet nije uskladjen sa fiskalnim pravilima koja su usvojena, ali odložena“, rekao je Petrović.
Istakao je da će Srbija ove godine imati rast od 2,5 odsto, a zemlje CIE četiri odsto, pa da „ne treba gledati pojedinačno godine da bi se procenilo da li neko raste brže ili sporije“.
Pročitajte još:
U Oceni Predloga Zakona o budžetu za 2023. godinu navedeno je da su povoljne planirane izmene poreske politike kroz imene Zakona o porezu na dohodak gradjana, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezima na imovinu, Zakona o fiskalizaciji, Zakona o PDV-u, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Od tih promena zakona, kako je navedeno najvažnije su dve koje se odnose na poresko rasterećenje zarada i ublažavanje akcizne politike uslovima energetske krize i rastuće inflacije.
Fiskalno rasterećenje zarada u 2023. sprovešće se smanjenjem stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 odsto na 24 odsto i povećanjem neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 na 21.712 dinara. Tu promenu Fiskalni savet podržava, iako će ona dovesti do smanjenja javnih prihoda za oko 40 milijardi dinara jer vodi povećanju konkurentnosti domaće privrede i rastu zaposlenosti.
Fiskalni savet je predložio da se u narednim godinama dalje poresko rasterećenje zarada nastavi, ali da se sprovodi uz snažnije povećanje progresivnosti.
Ističe se da predloženo uvodjenje inovativnih rešenja za oporezivanje dohotka građana (koje se plaća samooporezivanjem) dovodi do daljeg usložnjavanja već preterano kompleksnog sistema.
„Preporučujemo da se, umesto ovakvih parcijalnih izmena, razmotri i sprovede korenita reforma kojom bi se uveo moderan sistem poreza na dohodak koji bi sve oblike prihoda tretirao na konzistentan i ujednačen način“, naveo je Fiskalni savet.
U oceni Završnog računa za prethodnu godinu Fiskalni savet je naveo da je dobro što se ustalila praksa usvajanja i objavljivanja Završnog računa, ali da bi taj dokument trebalo znatno da se unapredi, a glavne slabosti se odnose na njegovu nedovoljnu informativnost i transparentnost.
BONUS VIDEO: Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović
