0
Da li treba ukinuti rad nedeljom u Srbiji i kako uskladiti, sa jedne strane, bojazni poslodavaca i države da bi to dovelo do manjih prihoda, i sa druge strane, potrebe radnika, koji je u sve gorem položaju, naročito radnici u trgovinama i ostalim uslužnim delatnostima, kako kaže Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, dodajući da se do rešenja može doći socijalnim dijalogom, koji trenutno nedostaje. "Nemamo stranu radnika koju možemo čuti, možemo čuti samo stranu koja misli da treba da se radi nedeljom, a to su poslodavci", ukazuje ona.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković navodi da odgovor na to pitanje zavisi iz čije perspektive se gleda – da li iz perspektive radnika ili poslodavca i države.
„Zaposleni bi naravno želeli i veću platu i više slobodnog vremena, što nije uvek lako postići“, ukazuje ona.
„Socijalni dijalog je rešenje, i volja države da ne bude samo na strani poslodavaca, moraju da se povećaju i radnička prava“, ukazuje u Danu uživo na TV N1 Marinković.
Žarković dodaje da je pandemija koronavirusa dodatno aktualizovala pitanje kako ćemo raditi i koliko dana i sati dnevno. „Mislim da je i korona podsetila da rizik specifičnih okolnosti, kao što je korona, treba da se rasporedi na sve tri strane – i na radnika, i na poslodavca i na državu“, navodi ona.
Marinković ističe da se „mora voditi socijalni dijalog, da se mora čuti i druga strana, ne možemo raditi samo u korist profita, a možda ne bi ni došlo do pada profita“ ukoliko bi se ukinuo rad nedeljom.
Na pitanje da li bi trgovci bili na gubnitku ako se ne bi radilo nedeljom, Žarković kaže da nije našla nijedan dokaz da bi ukidanje rada nedeljom dovelo do smanjenja broja radnih mesta, navodeći da polovina zemalja EU ne radi nedeljom.
Dodaje i da prema rezultatima evropske ankete o kvalitetu života, 80 odsto stanovnika Hrvatske, koja je krajem prošle godine počela da razmatra ukidanje rada nedeljom, reklo je da su suviše umorni i nisu sposobni kada dođu sa posla za porodične i druge obaveze, a veoma slični rezultati su i u Srbiji.
Umorni radnik-manje produktivan
„Ni samom posladavcu nije u interesu da ima umornog radnika, jer će se to odraziti na njegovu produktivnost i na samu firmu. Država kaže zbog manjeg prometa imaćemo manje prihoda u budžet, ali pitanje je da li ćete zbog veće iscrpljenosti radnika imati veće troškove za zdravstvo“, poručuje ona i dodaje da dokaza o negativnim efektima ukidanja rada nedeljom praktično i da nema, „pa, ako se i bojite uvek nešto može da bude pilot mera, da se proba godinu-dve, pa ako se pokaže loša, da se vratimo na staro“.
A na pitanje zašto je važna slobodna nedelja, Marinković kaže da je važna za kvalitet života radnika, kao i za kvalitet njegovog porodičnog života.
„Ne postoji isti kvalitet života i balansa sa poslom, ako vam je, na primer, slobodan ponedeljak, kad vaše dete ide u školu i vaši prijatelji su takođe na poslu“, ukazuje ona i dodaje da možda ima nekih poslodavaca koji su voljni da ne rade nedeljom, ali zbog konkurencije to im se ne isplati, tako da se mera ukidanja rada nedeljom treba propisati sistemski i na nivou države.
A da li su radnici adekvatno nagrađeni za rad nedeljom i na praznike, Marinković kaže da širom zemlje ima dosta malih prodavnica u kojima radnici često ne znaju kolika im je zarada, da se mahom radi o ženama koje imaju potpisane blanko otkaze ugovora o radu, „tako da im je stavljeno na znanje da su zamenjive, a da li su plaćene za rad nedeljom i praznikom – uglavnom ne“.
Žarković podseća da su zarade radnika u trgovinama među najnižima, i da oni uglavnom rade prekovremeno.
„Jedno istraživanje koje je rađeno na nivou cele zemlje pokazalo je da ima jedan značajan broj radnika koji rade čak 60 sati nedeljno, i to sa veoma niskim zaradama, a najviše je to sektor usluga“, upozorava ona.
Ona dodaje da bi uloga sindikata morala da bude veća, posebno u privatnom sektoru, gde su oni veoma slabi, ali i sami radnici bi trebalo da se pobune. Ukazuje da inspekcija rada nije rešenje, jer inspektora ima malo, a kako navodi i Marinković, prema ispitivanjima koje je radio A11, radnici u manjim mestima uglavnom nemaju poverenje u inspektore rada, jer se oni znaju sa poslodavcima i prosto nemaju poverenja u njih, a imaju i te potpisane blanko otkaze ugovora o radu.
„Samo traženje zaštite ih dovodi u opasnost da izgube posao“, ističe Marinković.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
