Podeli
prodaja komercijalne banke
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Od 26 banaka, koliko ih trenutno postoji u Srbiji, samo dve su u vlasništvu države - Poštanska štedionica i Srpska banka. Poslednja velika banka u kojoj je Republika Srbija imala značajan udeo - Komercijalna - upravo je prodata slovenačkoj NLB banci.

Država je najavila da će od prodaje Komerijalne banke prihodovati više od 450 miliona evra. Računica je da će uz 387 miliona evra u gotovini, za 83,23 odsto akcija, biti uvećano na taj iznos kroz dividende i kamate do formalnog okončanja transakcije.

S obzirom da je na otkup akcija od EBRD i još tri međunarodna akcionara država lane dala oko 261 milion evra, računica je jasna – država je od prodaje zaradila, u najboljem slučaju, oko 190 miliona evra.

Novac će, kako se najavljuje, biti utrošen kroz “ulaganje na pametan način – pre svega u investicioni plan Srbija 2025. I u vraćanje skupih kredita iz prošlosti.

Uprava NLB banke u Sloveniji obratila se zainteresovanoj javnosti i odgovarala na postavljena pitanja. Ono što je za sada sigurno jeste da neće biti otkupa preostalih akcija Komercijalne banke od malih akcionara, a reč je o nešto manje od 17 odsto vlasništva.

FOTO: Nemanja Jovanovic / Nova.rs

“Ti akcionari nastaviće da koegzistiraju u vlasničkoj strukturi Komercijalne banke narednih nekoliko godina. Bankom ćemo upravljati profesionalno, na najbolji mogući način, uvećavajući njenu vrednost “, poručio je Blaž Brodnjak, predsednik izvršnog odbora Nove Ljubljanske banke u Sloveniji.

Na pitanje Nova.rs da li će zadržati brend, odnosno naziv Komercijalne banke, Brodnjak je rekao:

“Komercijalna banka je u Srbiji vredan, jak brend, oko toga treba da budemo pametni. Još nismo odlučili.”

Američki kapital ulazi na tržište Srbije

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović ističe da – kad se kupuje banka, kupuje se i tržište.

“NLB Slovenije je dokapitalizovana od strane Amerikanaca. Država Slovenija je vlasnik 25 odsto banke, a 62 odsto je u vlasništvu Band of New York Mellon, tako da je ovo indirektni ulazak američkog kapitala na srpsko tržište”, kaže Musabegović za Nova.rs.

On ocenjuje da je NLB dobra banka, sa dobrim ostvarenim rezultatom ove godine.

“Cena po kojoj je prodata Komercijalna banka je takva – kakva je. Tržišna je”, zaključio je Musabegović.

Koje banke je Srbija do sada prodala

Kada je reč o prodaji kapitala banaka, država je 2004. Prodala Jubanku grčkoj Alfa banci – 88,64 odsto akcija za 152 miliona evra. (Sadašnji vlasnik – AIK banka)

Zatim Novosadsku banku Erste banci iz Austrije – 73 miliona evra za 82,98 odsto kapitala.

Iste godine prodata je i novosadska Kontinental banka slovenačkoj NLB banci – 98,43 odsto kapitala za 49,5 miliona evra.

Niška banka je dobila kupca početkom 2005. godine. Mađarska OTP banka je za 89,4 odsto kapitala platila 14,2 miliona evra.

Vojvođanska banka je iste godine prodata grčkoj NBG banci za 385 miliona evra, s tim što je 360 miliona evra uplaćeno na dan izvršenja ugovora, a ostatak od 25 miliona evra je, prema podacima Agencije za osiguranje depozita, bio zadržan na privremenom depozitnom računu u periodu od 18 meseci od dana potpisivanja ugovora.

Oslobađanje tih sredstava Republici Srbiji zavisilo je od nivoa naplate potpuno rezervisanih kredita u kreditnom portfelju banke. Kako se navodi, od ovog iznosa uplaćeno je devet miliona evra na račun Srbije.

Panonska banka 2006.godine prodata je Intezi Sanpaolo iz Italije. Cena za 87,39 odsto kapitala bila je 122 miliona evra.

Čačanska banka je u 2013. dobila novog vlasnika iz Turske – Halkbanka je za 76,74 odsto kapitala platila 10,1 milion evra.

Nenad Gujaničić, berzanski analitičar i glavni broker brokersko-dilerskog društva “Momentum Securities”, ističe da je Komercijalna banka prodata na 77 odsto knjigovodstvene vrednosti.

“Može se reći da je to u nivou na kom su prodavane banke u regionu u poslednjih nekoliko godina. S obzirom da banka ima solidan udeo na tržištu, možda se mogla očekivati i nešto bolja cena da nije bilo njenog balasta iz prošlosti: oko 66 miliona evra neisplaćenih dividendi i loše reputacije banke koja je godinama krila masu loših kredita u bilansima”, kaže Gujanićić za Nova.rs.

Kako navodi, bez obzira na cenu, ovo je racionalna odluka države čime će se preduprediti novo, loše upravljanje bankom i eventualni gubici koje bi pokrivali poreski obveznici.

Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

“Kada je reč o dividendi, ako bude sve po propisima, nju će dobiti akcionari koji su imali taj status na dan preseka u godinama kada su dividende odobravane. To praktično znači da bi trebalo dividendu da dobiju i mali akcionari koji su tada imali status akcionara.

Dividendu iz prošlogodišnje dobiti dobiće akcionari koji budu imali taj status na dan preseka pred ovogodišnju skupštinu”, objašnjava naš sagovornik.

Za i protiv prodaje

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić je protivnik prodaje Komercijalne banke, zato što je banka profitabilna, a privredna Srbije bi bez nje bila još ranjivija u slučaju šokova potencijalne nove ekonomske krize. On nije želeo da komentariše prodaju.

“Nemam komentar jer sam bio protiv prodaje, sa argumentima koji su neoborivi”, rekao je za Nova.rs.

Ugašene i banke u stečaju

Tokom 2002. godine ugašene su velike državne banke, koje su i danas u stečaju:

Beogradska banka, Investbanka, Jugobanka, Beobanka, potom 2005. JIK banka i nekoliko manjih banaka.

Sledeća “tura” oduzimanja dozvola za rad usledila je 2012. godine, kada je “pod led” otišla Agrobanka, pa potom Nova Agrobanka.

Razvojna banka Vojvodine (nekadašnja Metals banka) i Privredna banka Beograd u stečaj su otišle 2013. godine, a za njima i Univerzal banka 2014.

Na listi banaka u stečaju kojim danas upravlja Agencija za osiguranje depozita kao stečajni upravnik nalazi se ukupno – 21 banka. Pojedini stečajni postupci uskoro bi mogli da obeleže i dve decenije trajanja.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić smatra da je Komercijalnu banku trebalo prodati jer će NLB biti bolji vlasnik i od države Srbije i od države Slovenije.

On je za Betu rekao da je zadržavanje Komercijalne banke u većinskom državnom vlasništvu nosilo visok rizik da ona u poslovanju zbog uticaja političkih i partijskih funkcionera napravi gubitak koji bi se pokrivao novcem poreskih obveznika.

“Profesionalno upravljanje bankom, uz zadrzavanje državnog vlasnistva, je dobro rešenje u uređenim državama, ali to nije slučaj sa Srbijom, koja je daleko od dobro uređene zemlje”, rekao je Arsić.

On je dodao da cena koja je postignuta verovatno odražava stvarnu vrednost banke jer je prodaja obavljena u otvorenom postupku i u kome su mogle da učestvuju banke sa solidnom reputacijom. Smatra, ipak, da je u tenderskoj proceduri kada je raspisivana prodaja trebalo precizirati uslove kako bi se javile banke sa boljom reputacijom od NLB, koja je pre nekoliko godina sanirana.

“Očekujem da će investicioni fondovi prodati svoj udeo u NLB banci nekoj od vodećih evropskih banaka jer je ona sada dovoljno velika da privuče njihovu pažnju, a to će u budućnosti poboljšati upravljanje bankom”, rekao je Arsić.