0
Požari, poplave i zemljotresi samo su neke od nepogoda koje mogu zadesiti domove građana, a od kojih se oni mogu osigurati. Međutim, jedna vrsta osiguranja nudi pokrivanje štete i u slučaju rizika na koje ljudi često zaboravljaju, a vrlo moguće i ne znaju da mogu biti osigurani, poput izliva vode iz instalacija, lomljave stakla ili provalnih krađa. Proveravali smo – za koliko novca građani mogu osigurati svoju imovinu?
Poslednjih nekoliko godina, gotovo svake jeseni i zime se u nekom delu Srbije dogode razorne poplave. Poslednje, koje su se dogodile nedavno, snažno su pogodile jugozapadnu Srbiju, a mnogim građanima domovi su uništeni.
Elementarne nepogode se ne mogu predvideti, niti sprečiti, ali građani svoju imovinu mogu zaštiti za samo 5.000 dinara godišnje i to tako što će je osigurati.
Pročitajte još:
0
9
0
Osiguranje domaćinstva, kako se jednim imenom zove ovo osiguranje koje obuhvata zaštitu kuća i stanova od raznih nevolja, nude sve osiguravajuće kuće.
Cene ovog osiguranja računaju se po kvadraturi objekta koji se osigurava, a polise se, prema podacima dostupnim na sajtovima osiguravajućih kuća za recimo, objekat od 50 kvadrata, kreću od 5.000 dinara naviše. I to je godišnji trošak.
Prema informacijama iz Udruženja osiguravača Srbije, pored osiguranja za automobile, koje je obavezno za sve one koji automobil poseduju, građani Srbije najviše koriste putno zdravstveno osiguranje.
Ovu cenu potvrđuju i u Udruženju osiguravača Srbije.
“To su otprilike ti iznosi i u pitanju je godišnje osiguranje imovine. Od društva do društva za taj novac se kupuje polisa kojom je nekretnina zaštićena od požara, udara groma, eksplozije, oluje, grada, provalne krađe i razbojništva, poplave, bujica, zemljotresa, loma stakala… Tom polisom možete da nadoknadite vrednost pokradenih stvari i nakita, odnosno uništenog nameštaja i tehnike iz stana, kuće, vikendice ili poslovnog prostora“, navode iz ovog udruženja za Nova.rs.
Građanima se nude različiti paketi osiguranja, na različite vremenske periode, ali je svakako najbolje izabrati neki sa što družim vremenskim trajanjem, budući da je isplativije nego ono koje bi se kupovalo na svaka tri ili šest meseci.
I građani Srbije koji se bave poljoprivredom mogu osigurati imovinu od koje žive, nevezano za to da li im se bave ratarstvom, voćarstvom ili stočarstvom.
Što se tiče cene poljoprivrednog osiguranja, iz Udruženja osiguravača Srbije nam kažu da ona zavisi od mnogo faktora. Ipak, kada je reč o osiguranju useva, kažu da za polisu osiguranja treba izdvojiti od dva do pet odsto onoga što se može zaraditi od prodaje letine.
„Pored toga, poljoprivrednici imaju pravo na subvencije države (40 do 70 odsto), ponegde i lokalne samouprave, a osiguravajuća društva su sa svoje strane omogućila prodaju na rate. Drugim rečima, polise osiguranja poljoprivrede su izuzetno dostupne ratarima i nema razloga da se letina čuva slušanjem vremenske prognoze, već kupovinom osiguranja koje nadoknađuje štetu ukoliko elementarna nepogoda ili požar unište usev“, dodaju u ovom udruženju.
Što se tiče osiguranja stoke, takođe mnogo faktora utiče na formiranje cene, ali jedan reprezentativni primer do kog smo došli izgleda ovako:
Premija sa porezom za jednu priplodnu kravu tržišne vrednosti 120.000 dinara, koja je osigurana na godinu dana, za osiguranje od osnovnih rizika, pri optimalnim uslovima držanja, iznosiće 8.505 dinara.
Kako za Nova.rs kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin, osiguravajuće kuće su u poslednjih nekoliko godina zbog klimatskih uslova pooštrile uslove polisa osiguranja, što i ne čudi ako se uzme u obzir da su od poslednje četiri godine, tri bile sušne.
Galetin ističe poljoprivrednici treba da budu oprezni kada potpisuju ugovore, ali da je osiguranje svakako dobra stvar.
“Koliko god ljudi imali loših iskustava, sa osiguranjem ipak imaju zaštitu. Ovo je naročito dobar instrument zaštite za voćare i ratare, odnosno generalno one koji se bave osetljivim stvarima”, navodi naš sagovornik.
Međutim, uprkos tome što osiguranje može da spasi poljoprivrednike određenih muka, odnosno nadoknadi im štetu u slučaju prirodnih nepogoda, u Srbiji i dalje jako mali broj njih ovu mogućnost koristi.
Kako Galetin navodi, Srbija je i dalje među zemljama sa najmanje osiguranih obradivih površina u Evropi.
Ipak, situacija se, kažu u Udruženju osiguravača Srbije, popravlja, te sve više poljoprivrednika poseže za osiguranjem.
“Ako govorimo o usevima, osigurano je skoro 15 odsto obradivog zemljišta. Moramo da naglasimo i da se za osiguranje mnogo više odlučuju pravna lica u čijem vlasništvu je 80-85 odsto obradivog zemljišta, a od toga osigurano više od 50 odsto. Što se tiče individulanih poljoprivrednih proizvođača, u čijem vlasništvu je oko 15 odsto ukupnog obradivog zemljišta, osigurano je svega četiri do pet odsto”, zaključuju u tom udruženju.
BONUS VIDEO Počelo je_ Poljoprivrednici stavljaju katance na farme!