Pavle Petrovic
Pavle Petrović Foto:BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC

Rast cena električne energije će sa svim ovim paketima poskupljenja - prošle godine, u januaru ove i potom u maju 2023 - za domaćinstva biti 30 odsto od početka krize, a za privredu skoro 70 odsto od početka krize, što je uporedivo sa poskupljenjima koja imamo u okruženju, kaže za N1 Pavle Petrović predsednik Fiskalnog saveta. Jedan od faktora kojim Srbija utiče na uvezenu inflaciju je, prema Petrovićevim rečima - kontrola cena energenata. Zato je, kaže, inflacija veštački održavana nižem nivou nego što je stvarno bila, pa nas rast cena očekuje - u 2023. godini, pa će vraćanje u ciljane okvire inflacije trajati malo duže nego u drugim zemljama.

Kada je reč o inflaciji, za Srbiju su specifične bar dve stvari, kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije.

„Srbija je dodala još na inflaciju koja je došla spolja. Oko jedne trećine inflacije je domaćeg porekla, negde oko pet odsto, i to zbog velikog državnog trošenja od 2020. do 2022. Reč je o dve milijarde evra, odnosno četiri odsto BDP. To je onaj novac iz helikoptera koji je neselektivno davan građanima i privredi. I to je sigurno doprinelo većoj inflaciji“, rekao je Petrović za N1.

Drugi faktor koji je uticao na inflaciju, a specifičan je za Srbiju su cene energenata koje su držane pod kontrolom, što je, prema rečima Petrovića, doprinelo da je inflacija veštački održavana na nižem nivou nego što stvarno jeste.

„Sad dolazimo do toga da će cene u 2023. godini da se povećavaju. Jer, iz budžeta je utrošeno 2,4 milijarde evra da se pokrije to što su cene držane pod kontrolom. to će sada sigurno da se prevali na inflaciju, a trebalo je to da se učini još 2022. godine“, objašnjava Petrović dodajući da će zbog toga u Srbiji spuštanje stope inflacije u ciljani nivo trajati „malo duže nego u drugim zemljama“.

On je ukazao da bi kamatne stope centralnih banaka trebalo da budu više od stope inflacije da bi imale neki efekat.

„Kada je niža kamatna sotpa od stope inflacije, isplati se da se zadužujete. To je kod nas slučaj što će uticati da inflacija traje. Verovatno će NBS i dalje dizati tu stopu da bi obarala inflaciju“, navodi predsednik Fiskalnog saveta.

Dalje poskupljenje energenata
MMF je ukazao da cena energenata mora još da ide gore.

„Rast cena električne energije će sa svim ovim paketima poskupljenja – prošle godine, u januaru ove i potom u maju 2023 – za domaćinstva biti 30 odsto od početka krize, a za privredu skoro 70 odsto od početka krize, što je uporedivo sa poskupljenjima koja imamo u okruženju – i to je sada, po svoj prilici, dovoljno. Što znači da će to obezbediti EPS-u da posluje pozitivno finansijski“, navodi sagovornik N1.

Ali, kako je upozorio – tu je glavna opasnost da se taj rezultat uzme „zdravo za gotovo“ kao da je problem rešen.

„Identična situacija desila se 2015. godine sa fiskalnom konsolidacijom. I tada, kao i sada, EPS je bio predmet stendbaj aranžmana sa MMF. Tada se desilo povećanje cene struje za privredu što je EPS-u donelo finansijski prostor i nisu usledile nikakve reforme u godinama posle toga. Rezultat toga je kolaps EPS-a 2021. godine. Sada postoji opasnost da se slična stvar ponovi i da se naprave minimalne promene“, ukazao je Petrović.

Grube procene Fiskalnog saveta kazuju da će EPS morati da investira više od 10 milijardi evra u sledećih 10, 15 godina, što uključuje i zelenu tranziciju.

„Tu ključni problem nije obezbeđenje sredstava, već činjenica da Elektroprivreda Srbije kakva je sada nije u stanju da izvede tako velike ivnesticije – trebaju joj stručnjaci da ih privuče, plati i omogući im da rade. Trenutno je EPS nefunkcionalno preduzeće“, naveo je Pavle Petrović.

Na strani izvođača takođe ćemo, dodaje, imati veliki problem.

„Videli smo da je tu bilo velikih neefikasnosti, pa i korupcije, što se vidi iz analize koju je Fiskalni savet radio na osnovu izveštaja Državne revizorske institucije. Analize pokazuju da se na javnim nabavkama javi u proseku 1,7 ponuđača, što ukazuje na postojanje neke koruptivne radnje“, navodi Petrović.

BONUS VIDEO: Poskupela struja, gas, komunalije, hoće li poskupeti hleb i peciva?

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar