7
Sve je manje mladih koji žele da budu vodoinstalateri, automehaničari, pekari, mesari, iako na tim poslovima mogu da zarade i do 125.000 dinara. To najbolje pokazuju slaba interesovanja osmaka za deficitarna zanimanja - mnogi smerovi u stručnim školama ostali su prazni jer nije bilo dovoljno đaka, a neki su se trajno i ugasili.
Prema Infostudu, sajtu za zapošljavanje u Srbiji, vodoinstalateri sa platom od 125.000 dinara mesečno, predvode listu deficitarnih zanimanja po visini prosečne zarade.
Sledi ih automehaničari sa zaradom od 115.000 dinara, dok frizeri zarađuju prosečno 93.000 dinara.
Pekari sa prosečnom platom od 89.000 dinara, i mesari sa 76.000 dinara, takođe su među traženim zanimanjima gde postoji manjak kandidata.
Prošle godine se sajt za zapošljavanje, doslovno rečeno, usijao nakon što je jedna firma istakla da traži vodoinstalatera i nudi mu platu od skoro 2.000 evra.
S jedne strane, to ne bi trebalo da čudi jer su poslednjih godina ponude za zanatlije sve primamljivije zbog toga što je reč o deficitarnim zanimanjima.
Miloš Turinski iz Infostuda navodi za Nova.rs da je ovo već standardna priča na srpskom tržištu, budući da su zanati u velikom deficitu. Kaže da oni koji imaju ovo znanje odlaze u inostranstvo jer su mnogo bolje plaćeni.
PROČITAJTE JOŠ:
7
6
1
„Taj oglas za posao vodoinstalatera bio je baš viralan, plata je bila 2.000 evra, a poslodavac je čak nudio i mogućnost stanovanja ukoliko majstor nije iz Beograda. E sad, ako pitate nekog samostalnog vodoinstalatera, on će možda doći i do računice da na mesečnom nivou samostalo može da zaradi i više od navedenog iznosa. Uzmite u obzir da jedan izlazak majstora može koštati i par hiljada dinara, a čuli smo za primere da košta čak i 50 do 70 evra. Ako imamo u vidu da majstori imaju nekoliko izlazaka po danu, prostom računicom možemo doći do zaključka koliko mogu da zarade“, objašnjava naš sagovornik.
Dodaje da trenutne zarade zanatlija zvuče astronomski za naše uslove, ali da se ta situacija neće menjati, te da se tome šta je dovelo do ovolikih iznosa može pristupiti sa tri strane.
„Najpre, mladi su nezainteresovani za te poslove. Treba ih edukovati i objasniti im koliko su ta zanimanja profitabilna. Zatim je tu višedecenijski odlazak kadrova. I na kraju, pobošljanjem uslova rada vi motivišete radnike da menjaju posao, što je dobro jer polako nestaje sistem ‘ako nećeš ti, ima dvoje-troje na birou koji hoće'“, zaključuje Turinski.
Pravilo je (a to je praksa i pokazala) da su deficitarna zanimanja i ona koja se veoma dobro plaćaju. Takav slučaj je i sa automehaničarima za kojima je potražnja izuzetno velika. Zato im je takva i zarada – može da premaši i 200.000 dinara mesečno. Naravno, sve je individualno.
Aleksandra Đurišić iz Udruženja „Auto-servisi Srbije“ objasnila je ranije da majstori zarađuju bolje nego pre, ali i da je reč o jednostavnim zakonima ponude i potražnje.
„Kad nečega nema, cene rastu. Činjenica je da jesu dobro plaćeni, ali je činjenica i da potraga za zanatom auto-mehaničara nikada nije bila manja. Deca, generalno, sve manje upisuju zanatske škole“, istakla je Đurišić.
A da je zaista tako, potvrdila je za Nova.rs direktorka Tehničke škole Beograd Ana Grujić.
Kaže da iz godine u godinu ima sve manje zainteresovanih đaka za smer automehaničara, te da je veći broj onih koji se odlučuju na vanredno školovanje.
„Nažalost, to je deficitarno zanimanje, iako je jako dobro plaćeno i traženo. Deca su se usmerila na neka druga zanimanja, najviše na kompjutere. Svi bi, nekako, da budu ajtijevci i da se time bave, a isto toliko bi zarađivali i da su automehaničari. Tu su i roditelji, naravno, koji im ne pričaju o tome, a trebalo bi“, navodi Grujić.
Istraživanja pokazuju da je frizerska profesija u Srbiji postala deficitarna, jer sve manje naših građana želi da se bavi ovim poslom.
Čak i kada to izaberu za profesiju, najradije otvaraju svoje privatne salone i ponovo „čeznu“ za neophodnim radnicima, koje je skoro nemoguće pronaći. Iako je ovaj problem prisutan već neko vreme, još uvek nije došlo do većeg zapošljavanja stranih frizera, kao potencijalno rešenje.
Postoji nekoliko ključnih razloga za nedostatak radne snage u ovoj profesiji. Mnogi mladi u Srbiji odlučuju se za obrazovanje i karijere u drugim industrijama, ostavljajući praznine u zanatskim sektorima, kao što su frizerske usluge. Čak i oni koji žele da se bave frizerskim poslom otvaraju sopstvene salone, što dodatno smanjuje broj zaposlenih frizera.
Neretko se čuje kako zanati umiru, jer mladi ne žele da se bave ovakvim zanimanjima, iako su uslovi više nego dobri. Jedno od takvih je i pekarski zanat.
Prosečna pekara u vašem kraju zaposliće radnike i dati im platu od 80.000-90.000 dinara, ali će teško uspeti da nađe kvalifikovanu radnu snagu. Konkurs za radnike u pekarama svakodnevno je otvoren, ali jednostavno više nemamo radnike.
Zoran Pralica iz „Unije pekara Srbije“ rekao je ranije za naš portal da se najniže plate kod pekarskih radnika kreću od 80.000 dinara, ali nema ko da radi.
„Problem deficitarnosti postoji u celoj pekarskoj industriji, sve od burekdžija i tehnologa, pa do tako da kažem običnih radnika. Na najnižim položajima plata ne ide ispod 80.000 dinara. Za majstore koji proizvode celokupan pekarski asortiman, plate se kreću u rasponu između 80 i 180 hiljada dinara. Nažalost, nema mnogo kvalifikovanih radnika, mnogi su otišli iz zemlje, a veliki izazov će biti i nova sezona na moru“, priča Pralica za naš portal.
Da pekara zaista nema, iskusio je gazda Pavle Sremčević, vlasnike jedne pekare u Pančevu.
On je pre više od dva meseca postavio je oglas u kom traži majstora za burek – oglas je stavio na vrata lokala, na bandere u kraju i na autobuska stajališta, ali rezultata nije bilo. Niko se nije javljao na oglas iako je zarada bila vidno istaknuta i to prilično dobra – 120.000 dinara.
U „istom sosu“ su i mesari.
„Potreban mesar sa iskustvom“ je natpis koji ćete videti na gotovo svakom izlogu mesare, ma u kom delu Srbije da se nalazite. Njih jednostavno nema, kao da su u zemlju propali, na šta ukazuje i podatak da je od početka ove godine bilo nešto više od 90 oglasa za taj posao.
Stručnjaci kažu da problem mesara nije samo u tome što je posao za koji su se školovali težak, već i u tome što se od njih traži da rade ono što ne bi trebalo da bude u opisu tog radnog mesta. Plata koja može da se zaradi kreće se mahom u rasponu od 59.000 do 90.000 dinara.
BONUS VIDEO: Dušan za 90 godina života promenio 30 zanimanja!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare