40
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Nova.rs kaže da bi penzije početkom sledeće godine porasle i bez obećanja predsednika Vučića, pošto tako predviđa zakon. Dodaje, međutim, da bi trebalo razmisliti o korekciji formule tog povećanja, pošto Srbija, kao i druge zemlje, prolazi kroz ozbiljnu krizu izazvanu epidemijom koronavirusa.
Pročitajte još:
Izjava predsednika Aleksandra Vučića da penzioneri ne moraju da brinu, „pošto penzije neće biti smanjivane nego će rasti“, drugačije zvuči kada se ima u vidu da nema nikakvih razloga za smanjenje, pa čak ni za zamrzavanje penzija.
To je za Nova.rs potvrdio ekonomista Milojko Arsić, koji dodaje da bi penzije porasle i bez obećanja predsednika.
„Ako poštujemo važeće zakone, penzije bi trebalo da porastu početkom sledeće godine po ‘švajcarskoj formuli’, a to znači za ponderisani prosek rasta plata i inflacije u ovoj godini, odnosno za 5 do 6 procenata“, objašnjava Arsić.
Upozorava, međutim, da se radi o relativno velikom povećanju, imajući u vidu ekonomsku krizu kroz koju Srbija, kao i druge zemlje, prolazi zbog epidemije koronavirusa.
„Zato bih podržao korekciju ‘švajcarske formule’ koja bi obezbedila da penzije u proseku rastu nešto sporije u ‘lošim’ ekonomskim vremenima, a brže kada stvari dođu na svoje mesto“, kaže Arsić za Nova.rs.
Danas je, inače, i ministar finansija Siniša Mali izjavio da će jedna od tema na sastanku sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u oktobru biti dorada švajcarskog modela rasta penzija, koji podrazumeva da se rast penzija uskladi sa rastom plata i inflacije.
„Ukoliko bi penzije porasle za 5 do 6 odsto, u skladu sa aktuelnim propisima, to bi značilo izdvajanje još 30 do 35 milijardi dinara više za penzije nego u ovoj godini“, upozorava Arsić.
On ocenjuje da bi naše javne finansije izdržale toliko izdvajanje za penzije, ali upozorava da to znači da bismo morali da smanjimo rashode na drugoj strani, „pa onda ne bismo dovoljno ulagali u infrastrukturu, socijalnu zaštitu, obrazovanje, zdravstvo – što se događalo u prošlosti, da zbog izdvajanja za penzije ne bude dovoljno za druge važne namene.“
„U svakom slučaju, danas nema nikakvog razloga da se razmišlja o smanjenju ili zamrzavanju penzija, ali zato treba razmisliti o zamrzavanju rasta plata u javnom sektoru“, savetuje naš sagovornik.
„S obzirom na to da su plate dosta povećane u ovoj godini, u kojoj ćemo sigurno zabeležiti pad privredne aktivnosti, i da u privatnom sektoru neće biti rasta plata, mislim da nema opravdanja da se povećavaju plate u javnom sektoru“, kaže Milojko Arsić, podsećajući na potrebu da penzije i plate u javnom dele sudbinu ekonomije, pošto se finansiraju iz poreza i doprinosa koji dolaze iz privrede.
„Razumno bi bilo i da se minimalac ne koriguje ove godine. Imajući u vidu da privredna aktivnost opada, da je stanje u privredi teško, jasno je da bi povećanje minimalca bio dodatni trošak za privredu.
Jednostavno, moramo da se prostremo koliki nam je guber“, zaključuje Arsić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
