Foto: Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia

Sva važna obaveštenja građanima o koronavirusu, uključujući i ona koja daje Svetska zdravstvena organizacija, su otvorena i dostupna javnosti i niko vam za pristup tim informacijama neće tražiti nikakve lične podatke, korisnička imena i lozinke. 

Ovako za Nova.rs Jovan Milosavljević, rukovodilac službe za informacionu bezbednost Nacionalnog CERT-a, upozorava građane da ne nasedaju na lažne imejlove i SMS poruke koje navodno sadrže razne tipove informacija u vezi sa COVID 19 virusom, a u stvari su ništa drugo do – fišing kampanja usmerena na zloupotrebu ličnih podataka.

Nacionalni CERT – Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima Republike Srbije – obavestio je javnost da su veoma aktuelne takozvane fišing kampanje koje zloupotrebljavaju koronavirus.

U ovom trenutku ovakva fišing kampanja je prisutna svuda u svetu, ali za sada nije zabeležen ovakav slučaj u Srbiji. Nacionalni CERT je, ipak, izdao upozorenje i našim građanima“, navodi Jovan Milosavljević za Nova.rs. 

Reč je najčešće o imejlovima, ali ovakve zlonamerne poruke stižu i drugim kanalima, poput SMS poruka na mobilnim telefonima. Najčešće su vezane za podatke Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Hakeri su veoma domišljati, pa se nude geografski izveštaji, mape, informacije o ekonomskim posledicama epidemija, o privrednim subjektima…

„Doslovce sve što je aktuelno može da vam stigne u vidu poruke: ‘kliknite na mapu’, ili ‘u atačmentu ćete naći sva uputstva neophodna za preventivnu zaštitu od koronavirusa’, ili ‘u prilogu je poslednji apdejtovan dokument Svetske zdravstvene organizacije o koronavirusu’…“, pojašnjava sagovornik Nova.rs.

Kako građani treba da se ponašaju ukoliko dobiju ovakvu poruku?

„Nikako ne treba da kliknu na to, to su lažne poruke. One nisu kreirane od strane Svetske zdravstvene organizacije, koja od vas nikada ne zahteva da unosite lične podatke, korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica…“, navodi Milosavljević.

On objašnjava da postoji više mogućnosti na kojima korisnik može da se prevari.

„Ako postoji link na koji kliknete, on može da vas odvede na maliciozni sadržaj. Ako u tom imejlu postoji prilog i vi ga otvorite – može da vam ubaci malver u sam računar i širi ga po mreži. Ako unesete svoje korisničko ime i lozinku, može da vam preuzme nalog. Znate li šta je problem? Što kod nas većina ljudi ima jedno korisničko ime i istu šifru za sve naloge, i za fejsbuk i za instagram i za mejl… I onda se kradu podaci i zloupotrebljavaju nalozi“, upozorava Jovan Milosavljević.

Preporuka CERT je, kako ističe, da korisnici obrate pažnju ukoliko dobiju imejl sa ovakvim sadržajem i ne unose svoje podatke.

Pratite nas na društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter