0
Kada inflacija skoči, to odmah svi osetimo. Cene na rafovima munjevito odu na gore, poskupe gotovo sve usluge, a skoče i cene komunalija. Iz Narodne banke Srbije (NBS) stigla je vest da je inflacija u junu 13,7 odsto, dok je u maju bila 14,8. Ipak, to ne znači da će sada uslediti i talas pojeftinjenja. Naprotiv, ekonomisti za Nova.rs objašnjavaju da cene proizvoda široke potrošnje i dalje mogu da rastu.
Od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, stopa inflacije u Srbiji bila je u neprestanom porastuje, a svoj maksimum dostigla je u martu ove godine kada je iznosila 16,2 odsto. U maju je imala vrednost od 14,8, čime je prvi put od septembra prošle godine spala na vrednost ispod 15 procentnih poena.
Porast inflacije najbolje su osetili građani po svojim novčanicima, a najnoviji, manji indeks inflacije, sada ne znači da ćemo zbog ovog smanjenja, kao potrošači, imati ikakvu vajdu.
Goran Radosavljević ekonomista i profesor na FEFA fakultetu, za Nova.rs plastično objašnjava da ovu pojavu ne treba da zovemo “pad inflacije”, jer, kako kaže, inflacija je i dalje tu, samo u drugom indeksu.
“To znači da inflacije i dalje ima, ali je ona sada sporija. Na primer, prošlog mesca je nešto poskupelo za četiri odsto, a ovog meseca to poskupljenje će biti tri odsto. Građani sada sa novim indeksom ne treba da očekuju nikakva pojeftinjenja”, ukazao je on.
Prema njegovim rečima, pojeftinjenja su moguća samo u slučajevima kod nekih “administrativnih cena”, odnosno kada država reši da nešto pojeftini, ili kod proizvoda sezonskog karaktera. Kao primer navodi da je paradajz sada jeftiniji nego pre tri mesce, ali podvlači da to nije posledica usporene inflacije.
“U ovom trenutku, ja ne očekujem da cene krenu na dole, naprotiv, očekujem da cene ostanu na sličnom nivou, čak i kada se uzroci rasta tih cena u nekom trenutku budu vratili. Uzmimo na primer cene derivata. Derivati su sada daleko skuplji, a sirova nafta vratila se na nivo od pre kovida. Uzrok za poskupljenje je bio taj, što je cena sirove nafte otišla preko 100 dolara. U međuvremenu se vratila nazad, ali su cene derivata ostale iste”, napravio je poređenje ekonomista Radosavljević.
Najviše poskupljuje ono što svakodnevno kupujemo
Istog stava je i ekonomista Dušan Nikezić. On za Nova.rs kaže da cene u Srbiji i dalje rastu i konstatuje da se poskupljenja najviše odnose na ono što svakodnevno kupujemo i našta izdvajamo najveći deo naših primanja.
„Građanima u Srbiji nije bitno što su računari ili televizori u poslednjih godinu dana poskupeli ‚samo‘ četiri odsto, ali svakodnevno osećaju dramatično povećanje cena hrane od 23 odsto, struje 27, gasa 29, ili stanovanja za 22 odsto, jer za te namene potrošimo veći deo našeg novca. Iako već mesecima slušamo o padu inflacije, cene ovih osnovnih životnih proizvoda rastu iz meseca u mesec, pa su u prvoj polovini godine cene hrane porasle 10,4 odsto, struja je poskupela 14,8, a gas čak 20 procenata“, rekao je Nikezić.
“Neće biti pojeftinjenja ni sa jednocifrenom inflacijom”
NBS je saopštila da je njihova projekcija da se međugodišnja inflacija do kraja godine spusti na nivo od osam odsto.
Ekonomista Goran Radosavljević ponavlja, da ni tada građani neće imati mnogo razloga za radovanje, jer je, kako kaže, to “prosečna inflacija”, a taj prosek “ne mora da odgovara realnosti”.
“Inflacija od osam odsto znači da su u periodu od godinu dana sve cene u proseku porasle osam odsto. Građane najviše interesuju cene hrane i stanovanja, jer na to troše 85 odsto svog budžeta. To je u protekle dve-tri godine poskupelo 40 do 50 odsto. Te cene se nisu vratile nazad, a po svemu sudeći i neće. To je jednostavno tako, kad nešto poskupi, ono ostane na tom nivou”, rekao je Radosavljević.
“Inflacija u Srbiji najveća u poslednjih 20 godina”
Dušan Nikezić ističe da se Srbija suočava sa najvećom inflacijom u poslednjih 20 godina i dodaje da je to posledica pogrešne ekonomske politike ove vlasti.
On je inflaciju od 13,7 u Srbiji uporedio sa drugim zemljama, pa je naveo da je u ratom zahvaćenoj Ukrajini inflacija 12,8, u evozoni iznosi 5,5, dok je u Rusiji i Americi 2,5 odsto.
„Zato se i dešava da Slovenci plaćaju 10 odsto manji račun za najosnovnije životne namirnice u prodavnici, a da im je plata duplo veća. Zato smo došli u situaciju da su naši sugrađani prinuđeni da se odriču osnovnih namirnica, poput mleka i mesa. Da bi došlo do pada cena, neophodno je sprovesti konkretne mere za zaustavljanje inflacije, koje Stranka slobode i pravde predlaže već više od godinu dana, a koje predviđaju prestanak štampanja novca, utvrđivanje strukture cena 100 osnovnih proizvoda, ograničenje trgovačkih marži, oporezivanja ekstraprofita u energetici, rudarstvu i trgovini, kao i značajno povećanje ulaganja u poljoprivredu i energetiku“, naveo je on.
Nikezić je zaključio i da rast plata i penzija ne može da isprati inflaciju, te da su građani „svakog meseca od početka godine bili na gubitku“.
Dodaje i da najavljena povećanja plata i penzija neće imati velikog efekta.
„Sada se pompezno najavljuju mere vlade kojima će novembarska penzija i oktobarska plata prosvetara, medicinskih sestara i tehničara biti povećane za 5,5 odsto, ali do tada će prosečna inflacija ovim tempom dostići devet procenata. To znači, da će prosečnom nastavniku ili medicinskoj sestri inflacija do tada suštinski ‚istopiti‘ 25.000 dinara primanja, pa će i sa najavljenim povećanjem konstantno biti u gubitku“, zaključio je Dušan Nikezić.
BONUS VIDEO: Predsednik kaže da ljudi manje kupuju jer štede: Umesto inflacije, opada samo kupovna moć
Pratite nas i na društvenim mrežama:
