Prema rečima finansijske savetnice Karoline Herbut, rizičnost investicija najlakše se može objasniti putem skale, na čijoj će levoj strani biti najmanje rizično, a na desnoj strani najrizičnije ulaganje.„Najmanje rizična je svakako štednja u banci, gde je novac siguran čak i u ekstremnim situacijama, na primer kada banka ode u stečaj. To bi bila neka leva krajnost. Dalje, kako idemo ka desnoj strani, rizik se povećava“, kaže Herbut za Nova.rs i ističe da skala nije ničiji subjektivni doživljaj, budući da je rizik jasno definisana stvar.Sa druge strane, skroz desno, nalaze se investicije poput kriptovaluta. Razliku između ove dve vrste ulaganja Herbut objašnjava na jednostavan način:„Kada je reč o štednji u banci, definitivno nećete od miliona napraviti 10 miliona, ali nećete ni spasti na 10.000. S druge strane, kada je reč o kriptovalutama, ovaj scenario može da se desi“, navodi naša sagovornica.Podsetimo, najviša vrednost bitkoina, najpoznatije kriptovalute, dostignuta je u novembru 2021. godine i iznosila je čak 65.000 dolara. U trenutku pisanja ovog teksta, njegova vrednost bila je 26.398 dolara.Između ove dve krajnosti nalaze se ostale opcije za investiranje.Tako su sledeće bezbedne obveznice, a onda slede investicioni fondovi, u okviru kojih takođe ima manje ili više rizičnih.Sledi pojedinačno ulaganje u akcije, koje je zbog fluktuacije vrednosti nešto rizičnije, a nakon toga sledi ulaganje u neku kompaniju. Ulaganja u osnivanje kompanije, koje je preduzetnički poduhvat, sledeće je na skali rizika.

Na kraju, tu su već pomenute kriptovalute, ali i ostala visokorizična ulaganja povezana sa digitalnim svetom, poput ulaganja u NFT.Glavni broker društva „Momentum securities“ Nenad Gujaničić objašnjava da su najrizičnija ulaganja ona gde je sa malom verovatnoćom moguće predvideti izvesnog rezultata, a sve kao posledica povećanih rizika koji se preuzimaju. Kriptovalute, prema njegovim rečima, svakako spadaju u jedno od najziričnijih ulaganja.„Razlog je velika volatilnost, odnosno fluktuiranje vrednosti, koju sa sobom nose i neizvesnosti u pogledu njihove uloge u finansijskom sistemu – da li će ikada obavljati uloge zbog kojih su i nastale“, navodi Gujaničić.

Šta je sa omiljenom srpskom investicijom – nekretninama?

Gujaničić navodi da nekretnine teorijski spadaju u najsigurnija ulaganja, jer je relativno lako predvideti koliku zaradu u pogledu rente mogu dugoročno da nose.

„Takođe, tu je kontinuirani rast cena nekretnina pa su one sigurne i sa aspekta ostvarivanja kapitalne dobiti. Međutim, na tom dugoročnom putu nekretnine često zapljusne talas kapitala, iz ovih ili onih razloga, pa mogu na kraće staze biti veoma precenjene. Tako, na primer, ako je neko 2007-2008. kupio staru nekretninu sa idejom za rentiranje, veliko je pitanje da li i nakon skorašnjeg buma ima bilo kakvu kapitalnu dobit, mada zarađene rente nisu sporne“, smatra naš sagovornik

„Treba da znamo koliki gubitak možemo da podnesemo“

Prema mišljenju Karoline Herbut, važno je voditi računa o istoriji neke određene investicije, kao i o prognozama stručnjaka, a dugoročno ulaganje i istrajnost pomažu čoveku da poveća kapital.„A uvek treba da znamo koliki gubitak možemo da podnesemo“, zaključuje ona.

Nenad Gujaničić smatra da niko ne treba da se kloni rizičnih ulaganja, ukoliko je to u skladu sa njegovim preferencijama i ličnim sklonostima.„Ono što nije dobro, jeste ući u nekakvo rizično ulaganje a nemati pojma da je ta investicija skopčana sa povećanim nivoom rizika. Manje-više, ko poseduje osnovna ekonomska i finansijska znanja, lako mu je da proceni šta je rizično, a šta nije. Naravno, pojedine nerizične klase imovine mogu biti u nekom periodu skupe, ali svakako se ne mogu teorijski okarakterisati kao rizična vrsta ulaganja“, zaključuje Gujaničić.BONUS VIDEO Crni utorak - krah Njujorške berze

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortinjujorskaberzads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4449409"]