0
Ko u Srbiji želi da kupi stan ili automobil, ali nema dovoljno keša, pa mora da podigne kredit, u ozbiljnom je problemu, jer kamate već duže od godinu dana neprekidno rastu. S druge strane, u boljem su položaju oni građani kojima je potreban potrošački kredit kako bi, primera radi, kupili komad bele tehnike. Ne samo da kamate za ove kredite ne rastu - one zapravo padaju. A oni koji žele da kupe mobilni telefon ili komad nameštaja, najbolje će proći - jer postoje banke koje za kupovinu u određenim prodavnicama odobravaju kredite bez kamate.
Najnoviji Statistički bilten Narodne banke Srbije otkrio je nešto neočekivano – dok kamatne stope ne prestaju da rastu, kamate na novoodobrene potrošačke kredite u dinarima, ročnosti do godinu dana, manje su u odnosu na početak godine.
U januaru, kamate na potrošačke kredite iznosile su, u proseku 7,42 odsto. U junu, pale su na 6,06 odsto.
U praksi, to znači da će oni građani koji odluče da sada podignu potrošački kredit i otplate ga u narednih godinu dana, proći povoljnije nego korisnici koji su se na ovaj način zadužili pre nekoliko meseci.
Potrošački kredit deluje slično kao gotovinski – iznosi su drastično manji od, primera radi, stambenih, a građani ih najčešće podižu kako bi namirili veće troškove koji iskrsnu, a za koje plata nije dovoljna, ili ukoliko jednostavno žele sebi da priušte nešto skuplje. Osnovna razlika je, međutim, ta što je potrošački kredit, za razliku od gotovinskog, namenski. U prevodu, kod potrošačkog kredita, banka zna na šta će korisnik da potroši novac.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
0
Potrošački kredit zapravo ni ne može da se podigne, ako korisnici unapred ne znaju šta će tačno kupiti.
U praksi, korišćenje potrošačkog kredita izgleda tako što korisnik ode u prodavnicu, izabere proizvod koji ćeli da plati uz pomoć ove pozajmice, a onda mu prodavac izda predračun za kupovinu. Na osnovu tog predračuna, banka odobrava kredit. Korisniku ovaj kredit ne leže na račun, već ga banka uplaćuje direktno prodavnici.
Iz NBS su za portal Biznis.rs naveli da potrošački krediti čine veoma mali deo ukupnih kredita koje banke odobravaju korisnicima, te nemaju značajniji uticaj na uslove na kreditnom tržištu, što ih čini “otpornim” na povećanje kamate koje duže od godinu dana sprovode centralne banke. Konkretno, dinarski potrošački krediti čine svega dva do četiri odsto, u zavisnosti od meseca, ukupnih odobrenih dinarskih kredita.
Postoje, međutim, slučajevi u kojima kamata na potrošački kredit nije ni blizu prosečnoj, koja iznosi 6,06 odsto – već je nula. Razlog za to je činjenica da veliki deo ovih kredita, i to više od 50 odsto, namenjen za kupovinu mobilnih telefona, te banka preko koje se obavlja kupovina vrši, odobrava pozajmicu sa nultom kamatnom stopom.
Takođe, postoje banke koje nude nultu kamatnu stopu i za kupovinu nameštaja, koja se odobrava u određenim prodavnicama.
Pored toga, kamata varira i od toga koliko je zapravo učešće ovih pozajmica u ukupnim novim potrošačkim kreditima u određenom mesecu.
Ipak, činjenica je da nisu svuda kamate za potrošačke kredite niske, jer upravo tih nula odsto “vadi prosek”. Tako u pojedinim bankama kamata za ove pozajmice ide i do 18 odsto.