1
Novi finansijski izveštaj Elektroprivrede Srbije za 2022. godinu potvrdio je ono što je već bilo poznato – najveća „koka nosilja“ među državnim preduzećima, postala je milionski gubitaš. Pre nego što će postati akcionarsko društvo, EPS je uspeo da napravi gubitak u poslovanju koji je oko pet puta veći nego u prethodnoj godini. Istovremeno je uspeo i da se debelo zaduži za više od tri milijarde evra.
Energetska kriza, kolaps sistema i afera „Grčić“ reklo bi se da su „potopili“ EPS u 2022. godini. Ni novi menadžment na čelu sa Miroslavom Tomaševićem nije zaustavio rast minusa ovog najvećeg državnog preduzeća. Gubitak novopečenog akcionarskog društva je na kraju prošle godine iznosio 619.352.350 evra, a to je za skoro pola milijarde evra više nego 2021.
Što se tiče dugova, brojke su još veće.
Kratkoročne pozajmice i rezervisanja, koja stižu na naplatu u roku od godinu dana, iznosila su čak dve milijarde evra. Dugoročne obaveze nešto su manje – oko milijardu i 300 miliona. Dakle, EPS je zadužen u 2022. za više od tri milijarde evra.
Još jedna negativna stavka u poslovanju EPS-a odnosi se na prihode od prodaje u inostranstvu, dakle, izvoza. Ovakvih prihoda je bilo – EPS je izvezao struju u vrednosti od 11.646.408 evra. Međutim, samo godinu dana ranije, tokom 2021, vrednost izvoza bila je drastično viša – 38.490.210 evra.
Dakle, tokom 2021, EPS je izvezao čak 230 odsto više struje.
PROČITAJTE JOŠ
Kako za portal Nova.rs objašnjava stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor, odgovornost za propast EPS-a je na “onome koji je na vlasti već 11 godina”. Napominje pak da problemi datiraju još od uvođenja sankcija 1992. godine.
“Aktuelna vlast samo je nastavila štetočinsku politiku i razvila politizaciju javnih preduzeća”, kaže Kapor.
Profesor Ekonomskog fakulteta dr Milojko Arsić kaže za Nova.rs da su ogromni gubici posledica višegodišnjeg lošeg upravljanja.
Imajući u vidu da zbog lošeg upravljanja nisu na vreme otvoreni rudnici, kao i da je zbog lošeg upravljanja došlo do havarije, dr Arsić kaže da loše poslovanje nije karakteristično samo za godinu za nama, već za dug period unazad.
“EPS je dugo imao višak radnika. Pa onda partijsko zapošljavanje. Pa izvlačenje novca u korist firmama bliskim SNS-u. Mnogo je tu faktora”, navodi Arsić.
Naši sagovornici kažu da transformacija EPS u akcionarsko društvo poboljšanje može da donese samo u teoriji, ali ne i u praksi.
Kapor kaže da je politika ponovo uplela prste.
“Ne moram da objašnjavam koliko je loša ideja o saradnji sa crnom ovcom Evrope, a to je Mađarska, i sa ekonomske i sa političke strane”, objašnjava Kapor, komentarišući ponudu mađarske elektroprivrede MVM da se 11 hidroelektrana izdvoji iz sastava EPS-a i na taj način stvori zajednička firma kojom bi upravljali Mađari.
I mada je EPS ovu ponudu odbio, sindikalci još uvek čekaju razgovor sa premijerkom Anom Brnabić, kako bi se upoznali sa tim da li je to i zvanični stav Vlade.
“Izdvajanje hidroelektrana iz sastava EPS-a bilo bi pogubno, siguran put u aranžman koji bi bio nepovoljan za građane”, kaže Kapor.
Profesor Arsić smatra da transformacija u AD nema nikakav značaj za promenu upravljanja, pogotovo što je vlasnik i dalje država.
“Eventualno ako u Upravnom odboru budu nešto nezavisniji ljudi. Mada, teško. Sve su prilike da je to samo formalna promena, a tako će biti dokle god vlasnik bude država i dokle god ona bude omogućavala bogaćenje pojedinaca”, kaže Arsić.
Sagovornik Nova.rs ipak smatra da će ovogodišnji rezultati biti povoljniji, mada za to nikako nije zaslužan upravljački kolektiv. On navodi da je do sada hidrološka situacija bila povoljnija, što je omogućilo veću proizvodnju.
“I naravno, poskupljenja koja će poboljšati rezultate”, zaključuje Arsić.
BONUS VIDEO Da li se EPS prelaskom u akcionarsko društvo priprema za privatizaciju?
