4
Nega kućnih ljubimaca, naročito poslednjih nekoliko godina, cveta u Srbiji i taj posao mnogima je sve primamljiviji.
Svi koji se bave ovim biznisom nazivaju se grumeri jer engleska reč groomer potiče od glagola „to groom“, što znači sređivati, lickati, pa grumeri kupaju, šišaju, češljaju i nude kompletnu negu za pse i mačke.
Ovaj posao doživeo je pravu ekspanziju jer kursevi za grumere, posle tromesečne obuke i sertifikata, mnoge su ohrabrili da se oprobaju u toj profesiji. Do pre desetak godina bilo je svega nekoliko salona za pse u našoj zemlji, a danas ih ima na stotine.
S obzirom na to da najviše krznenih klijenata živi u beogradskim stanovima i kućama, ovaj biznis je procvetao upravo u glavnom gradu gde je Sanja Ristić otvorila Berbernicu za pse. I u manjim mestima, mnogi grumeri su našli svoj prostor za zaradu, poput Ane Dimić iz Kragujevca, koja je otvorila salon za negu pasa Talija gruming. Sanja i Ana za Infostud ispričale su svoja iskustva u ovom poslu.
Sanja Ristić za sebe kaže da je slučajno postala frizer za ljubimce. Po profesiji je cvećarka, a pre šest godina je investirala novac u otvaranje salona za negu kućnih ljubimaca, koji je vodio njen prijatelj i nije nameravala da se lično bavi negom pasa. U međuvremenu je puno učila o ovom zanimanju i kada se njeg drug povukao iz posla, odlučila je da ne zatvori lokal, ali se našla u problemu jer nije znala da šiša.
Pročitajte još:
„Pokušala sam da nađem drugog grumera, ali nisam bila zadovoljna kako rade ljudi koje sam angažovala i na kraju sam počela da radim sama. Išla sam na kurs i sa 48 godina sam počela da se bavim ovim poslom. U hodu sam dodatno naučila zanat“, priča Sanja Ristić.
Tako je umesto da pravi ikebane i cvetne aranžmane Sanja savladala kako se drže makaze. Sagovornica Infostuda kaže da se šišanje pasa značajno razlikuje od šišanja ljudi i da ne mora da znači da će klasičan frizer biti i dobar grumer.
„Meni su dolazile frizerke sa stavom da taj posao već znaju, ali ista je jedino tehnika držanja makaza i definicija oblika. To je prednost u startu za frizere, jer svi ostali moraju na početku prvo da nauče da drže makaze. Šišanje pasa je najsličnije tome da vam je mušterija mali petogodišnji dečak nestašan kao čigra. Takvi su u 90 odsto slučajeva i moji klijenti, jer su retki psi koji mirno stoje na stolu i čekaju da završimo“, objašnjava frizerka za pse.
Zato je važno i poznavanje psihologije pasa, ali ističe da grumer pre svega mora da voli životinje. Smatra da su najbolji grumeri osobe koje su čitav život imale kućne ljubimce i da oni imaju preduslov da lakše i brže uđu u posao.
„Potrebno je i poznavanje anatomije, ali i precizno oko i dobri refleksi, a sve ostalo se stiče vremenom. Bitno je da se prepozna fizionomija psa, jer kao što nekad frizer kaže ženama da se ne šišaju na paž, jer im neće stajati zbog oblika lica, tako isto ne stoje ni svim psima iste frizure“, smatra Sanja Ristić.
Veliki broj salona, prema njenom mišljenju, treba pripisati trendu, koji je, kako kaže, buknuo tokom korone, kada su ljudi u Beogradu skoro masovno počeli da kupuju kućne ljubimce. Mnogi su pomislili i da je nega pasa prilika za dobar biznis, pa su poslednjih godina saloni, naročito u Beogradu, „nikli“ na svakom koraku. Sanja kaže da ih samo na Vračaru, u ulicama u okolini njenog lokala ima oko 15.
„Postoji neka tendencija kupovine pasa iz pomodarstva, pa se dešava da ljudi uzmu rasu koju ne mogu da neguju. Uvek je postojao određeni procenat onih koji vole i gaje pse, ali sada je to postala moda. Samim tim se i njihova nega razvila kao šansa za zaradu, jer ljudi vide da postoje obuke za grumera koje traju tri meseca i deluje da brzo i lako može da se zaradi. Posao je težak i od njega posle nekoliko godina može lepo da živi pojedinac, ali je potreban početni kapital i ulaganja nisu mala. Da nisam imala novca za početak, taj salon ne bi opstao. S druge strane, ima onih čiji je kvalitet usluge sporan, ali opstaju, jer nude niske cene, a ima vlasnika kojima nije bitan kvalitet, već samo da je pas ošišan i da su mu nokti odsečeni i ne udubljuju se previše, tako da opstaju i takvi saloni, koji ne nude baš profesionalnu uslugu“, kaže Ristić za Infostud.
Gruming ne postoji kao smer u srednjim školama u Srbiji, ali mnogi frizeri za pse nude obuke u svojim salonima. I narodni univerziteti su ih uvrstili u svoju ponudu. Cena kursa je oko 120.000 dinara, ali mogu biti i mnogo više, u zavisnosti od toga da li klijent prati predavanja sa više polaznika ili želi individualnu obuku.
Jedan od kurseva kod kolege starijeg po stažu, ali ne i po godinama, u Nišu je završila i Ana Dimić iz Kragujevca. Izložbeni šnaucer kog je dobila kao poklon za svadbu preusmerio je potpuno njenu karijeru. Obrazovala se za zdravstvenog radnika, a postala je grumer.
„Pas koji su mi poklonili kao svadbeni dar me je podstakao da se zainteresujem za ovu profesiju. Ovaj biznis se defnitivno širi, jer su ljudi videli da je dobra zarada, što meni nije bio prioritet. Ja sam počela, jer sam jako volela pse, a to se ispostavilo kao izuzetan biznis. Jedino, što ljudi u startu nisu svesni da je potrebno između 4.000 i 6.000 evra da se pristojno opremi salon i da minimum šest meseci do godinu dana morate raditi da biste razvili posao“, ukazuje Ana Dimić.
Najčešći klijenti grumerima su psi, ali Ana kaže da su vlasnici dovodili i zečeve i mačke, ali da njih više ne šišaju.
„To su izuzetno teške i osetljive životinje koje oduzimaju previše vremena i zahtevaju dosta pažnje, a kad ima puno posla prosto nije moguće ubacivati ih među pse „, priča Ana Dimić
Smatra da je za ovu profesiju neophodan talenat, istančan osećaj za životinje i specifična „žica“, zbog čega to ne može svako da radi. Mnogima se snovi sruše čim dođu prvi put da vide kako izgleda jedan radni dan, jer im ne prija lavež pasa.
„Jedna devojka je bila zainteresovana za posao, ali kada je 15 minuta gledala kako radim, ustala je i rekla da to nije posao za nju. Psi laju, znaju da budu nemirni i ne može svako sa njima tek tako da se izbori. Nije svaka kuca raspoložena za šišanje, ali ja sam staložena i vrlo lako uspevam da neutrališem i agresiju kod nekih životinja, jer ih se ne plašim, a oni to osete. Priotritet je da se pas ne povredi i da kući ode srećan“, ističe grumerka.
Kaže da su mnogi vlasnici jako vezani za svoje pse i da ponekad imaju reklamaciju na frizuru, ali da se to retko dešava.
„Trenutno imam koleginicu s kojom radim, ali postoji mogućnost da zaposlim još jednog radnika na proleće. Posao sam razradila, jer sam radila od jutra do mraka, ali u ovako maloj sredini i ne možete drugačije, ako želite nešto da postignete. Uvek morate da radite maksimalno, ako želite da postignete neki efekat. Ošišamo oko 10 do 12 pasa dnevno, a popunjeni su nam svi termini i po dve nedelje unapred, dok je u letnjem periodu minimum mesec dana čekanja na termin“, kaže Ana Dimić.
Ona navodi da su cene frizura za pse u Kragujevcu povoljnije nego u Beogradu, ali napominje da je s druge strane i sve ostalo malo skromnije, kada su u pitanju porezi, da su lokalni troškovi niži, tako da nekako dođe na isto.
„Ako radite lepo, kvalitetno, trudite se i volite svoj posao, i ako ste korektni može da se zaradi zaista lepa plata i da budete svoj na svome. Danas je apsolutno sve rizik. Ja sam uložila maksimum energije i uspela sam, ali ne mogu da garantujem za druge kako će proći, jer definitivno nije samo dovoljno kupiti opremu i otvoriti salon“, poručuje Ana Dimić.
U Kragujevcu od ovog posla može da se zaradi u proseku oko 70.000 dinara mesečno, dok su plate u Beogradu dosta veće.
BONUS VIDEO Nova.rs Karavan kroz Srbiju – Bela Palanka
