Period polaska đaka u školu pravi je "udar" na kućni budžet. Kupovina pribora srpske roditelje minimalno košta 5.000 dinara, a ako se na to doda i kupovina novog ranca - iznos dostiže gotovo 10.000 dinara. Na prosečnu platu od oko 85.500 dinara, odvajanje za pribor za školu roditeljima predstavlja ozbiljan problem. Sa druge strane, roditelji školaraca u Luksemburgu izdvajaju malo veću sumu novca za opremanje svoje dece za školu. Međutim, njihova zarada u proseku iznosi nešto manje od 5.500 evra. Portal Nova.rs uporedio je cene školskog pribora u našoj državi sa priborom u Luksemburgu i, iznenađujuće - cene se minimalno razlikuju. Ima i onih stvari koje su kod nas skuplje.

Pišu Anđela Vučićević i Stefan Simonović

Zarade u Srbiji u proseku, oko šest puta su manje od zarada u Luksemburgu. Ipak, za polazak svoje dece u školu, roditelji u ove dve države izdvajaju vrlo sličnu sumu novca. Ima i onih stavki iz školskog pribora koje u Luksemburgu mogu da se pazare i jeftinije nego u Srbiji – markeri, bojice, šestar.

Cene sveski

Sveske u Luksemburgu koštaju od 1,70 do tri evra, što je oko 200 do 350 dinara.

Foto:Stefan Simonović/Nova.rs

U Srbiji se sveske mogu naći već po ceni od 15 dinara za A5 i 30 dinara za A4 format, međutim radi se o vrlo tankim sveskama. Kada je reč o debljim sveskama, na većini mesta, cena manje, A5 formata iznosi 80 dinara, dok veća, A4 formata sveska košta oko 200 dinara. Ukoričena manja sveska košta oko 150 dinara, dok cena veće ide i do 300.

Školski pribor Foto:Nova.rs

Cene olovki, bojica, flomastera

Za set grafitnih olovki, roditelji u Luksemburgu izdvajaju 0,99 evra odnosno oko 115 dinara.

Foto:Stefan Simonović/Nova.rs

U Srbiji su setovi olovki od 110 do čak 200 dinara.

Školski pribor Foto:Nova.rs

Bojice u Luksemburgu koštaju 3,25 evra odnosno oko 380 dinara. U Srbiji je bojice moguće naći za 100 dinara, doduše lošijeg kvaliteta.

Foto:Stefan Simonović/Nova.rs

Za nešto kvalitetnije bojice, roditelji u Srbiji treba da izdvoje bar 300 dinara, a cene idu i do 500.

Školski pribor Foto:Nova.rs

Flomasteri u Luksumburgu mogu da se nađu za 0,99 i 1,99 evra, odnosno 115 i 230 dinara. U Srbiji se cene flomastera kreću od 200 dinara i idu čak do 650.

Foto:Stefan Simonović/Nova.rs

Markere je u Luksemburgu moguće kupiti za dva evra, odnosno 235 dinara, dok je u Srbiji gotovo nemoguće ispod 300 dinara, a prosečne cene su oko 400 dinara.

Cene geometrijskog pribora

Set lenjira u Srbiji košta oko 300 dinara. Lenjiri lošijeg kvaliteta se mogu pronaći i za manje novca, ali na većini mesta cena seta iznosi oko 300 dinara.

U Luksemburgu je cena seta 2,2 evra odnos oko 250 dinara.

Foto:Stefan Simonović/Nova.rs

U Srbiji roditelji mogu da kupe šestar za najmanje 230 dinara, a prosečno se cene kreću oko 300 dinara.

Školski pribor Foto:Nova.rs

U Luksemburgu, roditelji šestar pazare za 1,19 do 7 evra, što je između 140 i 820 dinara.

Foto:Stefan Simonović/Nova.rs
Foto:Stefan Simonović/Nova.rs

Cene pernica i rančeva

Prazne pernice, odnosno futrole za olovke, u Luskemburgu koštaju oko 1 evro, do 3,9 evra. To je otptilike između 120 i 460 dinara. One u Srbiji mogu da se kupe za 180 dinara.

Foto:Stefan Simonović/Nova.rs

Međutim, puna pernica sa olovkama, bojicama, flomasterima, gumicom i rezačem košta najmanje 1.250 dinara.

Školski pribor Foto:Nova.rs

Takva pernica u Luksemburgu košta oko 15 evra, što je blizu 1.760 dinara.

Foto:Stefan Simonović/Nova.rs

Što se tiče rančeva, njih je u Srbiji moguće kupiti za 1.000 dinara, ali vrlo lošeg kvaliteta.

Školski pribor Foto:Nova.rs

Cene uglavnoim nisu manje od 1.600 dinara, a najviše ranaca prodaje se za oko 4.000.

Foto:Stefan Simonović/Nova.rs

U Luksemburgu se rančevi mogu kupiti za 5,5 evra odnosno nešto amnje od 650 dinara, ali većina košta oko 30 evra, što je oko 3.500 dinara.

Za nešto kvalitetnije rančeve, u Luskemburgu treba izdvojiti čak 150 evra, a u Srbiji 18.000 dinara – što je približno slična cena.

PROČITAJTE JOŠ

BONUS VIDEO Ova srednja škola u Novom Sadu čeka na fiskulturnu salu više od decenije: Đaci na čas fizičkog putuju po 45 minuta

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar