I dok Srbija sumira ekonomske posledice korona krize, a vlast ubeđuje da smo kroz nju prošli gotovo neopaženo, brojni radnici u Srbiji svedoče drugačije i potkrepljuju strepnje da talasi otpuštanja tek slede. Jedan od primera je i vest iz Subotice, gde je vlasnik fabrike obuće Antonio Brotini, još u aprilu poručivao zaposlenima u pogonu "Leonardo" da ne želi da im da otkaz, ali i da do septembra ne može da im isplati zaradu. Kako piše "Politika", on se očigledno predomislio, jer osim što kasni u isplati zarada, vlasnik je ipak i svima dao otkaz, a da oko 60 preostalih radnika o tome nije ni obavestio.
„Jedna od žena je u ponedeljak morala u bolnicu, ali joj je rečeno da ne mogu da je prime, jer joj knjižica nije overena. Tada smo se raspitale i saznale da smo sve odjavljene sa posla 5. juna, a da o tome ništa nismo znale“, priča za Politiku Irena Tenodi, predsednica novoformirane organizacije samostalnog sindikata u fabrici „Leonardo“.
Kaže da nije bilo neočekivano da će radnici dobiti otkaz kao tehnološki višak, jer problemi u fabrici, i to u matičnoj firmi u Italiji, postoje još od januara, ali ih je iznenadilo da je urađeno sve suprotno od onoga što nalaže zakon.
„Mi smo trebali da dobijemo otpremnine, da budemo proglašeni tehnološkim viškom i nakon toga i odjavljeni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ovde je sve urađeno obrnuto, mi smo praktično dobile otkaze, a da to nismo znale, o tome nas niko nije obavestio, niti smo u tom trenutku potpisale bilo kakvo rešenje. Radnike je najviše i pogodilo to da nas niko nije obavestio o našoj sudbini“, kaže Tenodi.
Pošto su od marta i aprila, u zavisnosti kada su zaustavljeni pojedini radni procesi, radnici bili na prinudnom odmoru, a nisu prijavljeni Nacionalnoj službi za zapošljavanje kroz program rešavanja tehnološkog viška, njihov status je ostao u pravnom vakuumu.
Predsednica sindikata kaže da kada se već pročulo da su odjavljeni sa svojih radnih mesta, radnike su počeli da pozivaju kako bi potpisali rešenje o prestanku radnog odnosa. „Istovremeno njima se daje i neki papir koji nema nikakvu zakonsku formu, a po osnovu kojeg bi se odrekli otpremnine. To se čini na način koji predstavlja nagovaranje kako bi se ljudi odrekli onoga što im pripada po zakonu“, kaže Tenodi.
Ono što je čudi jeste to i da fabrika „Leonardo“ trenutno nema zakonskog zastupnika, samo službenicu koja obavlja administrativne poslove za vlasnika u Italiji. U trenutku početka krize u firmi, marta ove godine, u fabrici je radilo 150 radnika, pretežno žena. Postepeno su odlazile u drugu netom otvorenu konkurentsku firmu, te je sada u fabrici ostalo oko 60 radnika. Prema računici samih radnika vlasnik zaposlenima duguje ukupno oko sto hiljada evra, a tu su uračunate zaostale, neisplaćene zarade od aprila, nisu im isplaćena davanja za putni trošak i minuli rad, kao i otpremnine koje iznose oko 10 hiljada dinara po godini radnog staža u preduzeću. Fabrika je inače izrađivala gornje delove obuće, radilo se o cipelama vrhunskog kvaliteta rađenih osim za matičnu firmu „Pakerson“, i za svetske modne brendove.
Radnici su se obratili i inspekciji rada koja se oglasila nenadležnom, lokalna kancelarija ombudsmana je samo kao posrednik pomogla radnicima u ispalti zarada za mart, ali nemaju zakonskih ovlašćenja, te im je ostalo da uz pravnu pomoć koju im pruža sindikat, pravdu pojedinačno potraže na sudu.
Koliko je ljudi ostalo bez posla?
Ministar rada Zoran Đorđević je neposredno po završetku vanrenog stanja izneo računicu prema kojoj je od od 15. marta do 10. maja 15.987 građanin izgubio posao.
Međutim, imajući u vidu stanje u nekim drugim zemljama, to, kaže ministar, pokazuje koliko su mere koje su preduzete bile dobre. Sa druge strane, predstavnici brojnih sindikata tvrde da tek od septembra slede talasi otkaza.
Situacija u srpskoj privredi sada deluje dosta dobro, jer deluju mere Vlade, ali postoji bojazan da na jesen, u novembru, kada prestane dejstvo aktuelnih mera, bude većih otpuštanja radnika, izjavio je ranije predsednik Ujedinjenog granskog sindikata“Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare