Podeli
Foto: Shutterstock

Bez obzira što je vanredno stanje ukinuto, moratorijum na otplatu kredita trajaće najmanje 90 dana, odnosno do poslednjih dana juna. Međutim, banke mogu i da ga - produže.

O eventualnom produžetku zastoja u otplati kreditnih rata odlučivaće – banke.

Odlukom o moratorijumu, koji su gotovo sve banke započele 31. marta, predviđeno je da dužnici tokom ovih 90 dana ništa ne plaćaju, da se kamata propisana u tom periodu raspodeli na preostale rate, a rok otplate produži za dodatna tri meseca.

Na pitanje Nova.rs da li će za sve banke i kredite u moratorijumu važiti ovo pravilo, u Narodnoj banci Srbije ukazuju da klijenti imaju mogućnost da sa bankom dogovore i neki drugi – alternativni – način otplate svojih obaveza.

“Ukoliko procene da je za njih to prihvatiljivije  i to zahtevaju od banke”, pojašnjavaju u NBS.

Kako podsećaju, centralna banka je i propisala zastoj u otplati obaveza imajući u vidu potencijalne poteškoće sa kojima se dužnici banke mogu suočiti u izmirivanju svojih obaveza usled vanredne zdravstvene situacije u zemlji.

“Uprkos tome što je vanredno stanje ukinuto, moratorijum nastavlja da teče do isteka roka od 90 dana od kada je počeo da proizvodi pravno dejstvo za konkretnog dužnika. Pored toga, banka ima regulatornu mogućnost da klijentu ponudi i druge olakšice pored propisanog moratorijuma, uključujući i duže trajanje zastoja u otplati obaveze”, ističu u NBS.

U svakom slučaju, banke će novi plan otplate postojećih kredita za dužnike definisati tek po završetku moratorijuma, potvrđuju u NBS.

Jedni miruju, drugi se zadužuju

Foto: Shutterstock

Dok je trenutno u mirovanju otplata duga vredna dve milijarde evra, postoje građani i firme koje su nove kredite podizali i tokom vanrednog stanja.

“Trenutno raspolažemo podacima za mart, što delimično omogućava sagledavanje efekata vanrednog stanja u zemlji na kreditnu aktivnost, imajući u vidu da je vanredno stanje proglašeno 15. marta”, objašnjavaju u NBS.

Tako je stanje kredita banaka prema sektoru privrede tokom marta povećano za 38,7 mlijardi dinara, što je oko 327 miliona evra.

“Posmatrano po valutama, navedeni rast je bio vođen evroindeksiranim kreditima (22,8 milijarde dinara), ali su značajan rast ostvarili i dinarski krediti (15,9 milijardi dinara). Posmatrano po namenama, krediti za obrtna sredstva beleže rast od 22,6 milijardi dinara, a investicioni krediti 12,2 milijarde dinara”, navode u NBS.

Krediti stanovništvu tokom marta su povećani za 8,3 milijarde dinara, što je oko 70 miliona evra, uz blago veći rast evroindeksiranih u odnosu na dinarske kredite (4,9 milijardi, naspram 3,4 milijarde dinara).

“Posmatrano po namenama, najviše je odobreno gotovinskih kredita – 5,4 milijardi dinara i stambenih kredita – 4,2 milijarde dinara”, navode u NBS.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar