OTKRIVAMO Kako se otvara put ka prodaji EPS: Imovina već popisana

Svojinska transformacija najvećeg javnog preduzeća u Srbiji nije prvi put na dnevnom redu aktuelne vlasti. O tome se govorilo i 2018. godine, kada je takvu preporuku zvanično dao Međunarodni monetarni fond.O tome se pričalo tada, pa ponovo 2020. godine, do kada je navodno transformacija trebalo da bude završena. Nakon toga je tema nekako stavljena sa strane.

Činilo se da se od toga odustalo, sve do danas.Prema informacijama „Nove“, za transformaciju iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo je sve spremno.- Ključna stvar je urađena – a to je procena vrednosti imovine, i ona je prošla Vladu. Ostalo je još i da se usvoji finansijski izveštaj, nakon čega bi trebalo da se krene u postupak transformacije - kaže naš izvor iz EPS.Dodaje da će tu odluku najverovatnije doneti nova vlada. Nezvanično EPS bi trebalo da postane akcionarsko društvo do januara 2023. godine.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za „Novu“ pojašnjava da ta transformacija u akcionarsko društvo sve omogućava.- Pruža mogućnost da se „Elektroprivreda Srbije“ odrekne dela svog vlasništva, da neki paket akcija proda ili da uđe u proces privatizacije sa jasno uspostavljenim relacijama ko je vlasnik čega.I to je suštinska razlika između javnog preduzeća i akcionarskog društva - kaže profesor Savić.Navodi da, ukoliko takav plan postoji, privatizacija može da se obavi na tri načina.Tri modela privatizacijePrvi je da država zadrži većinsko vlasništvo, a da upravljanje prepusti profesionalnom menadžmentu.Na taj način funkcioniše češki ČEZ, i to je jedini primer uspešne privatizacije u Evropi. Sve ostale, uključujući Crnu Goru ( gde je prodat samo jedan manjinski deo) i Rumuniju, jesu, kako kaže, katastrofalne.Drugi model je da država zadrži većinski paket, a da proda manjinski udeo, onaj koji ostane nakon što se akcije podele bivšim i sadašnjim zaposlenima i svim građanima.Treći model bi bio da se država odrekne potpuno svog vlasništva.Kad smo obrali bostan...- Nisam naivan da mislim da će država tako lako da se odrekne monopola nad upravljanjem EPS-om. Verovatno će se tražiti rešenje da budu „svi vuci siti i ovce na broju“. Nije ni to loše, ja nemam problem sa manjinskim partnerom, tj. procesom privatizacije, ukoliko će na taj način EPS biti efikasan i raditi na korist građanima i privredi. Ali neće biti neke koristi ako EPS bude funkcionisao efikasno, a bude u većinskom stranom vlasništvu. E onda smo obrali bostan - upozorava profesor Savić.

Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Ognjen Radonjić kaže da je u slučaju eventualne privatizacije važno i pitanje da li će se ići na tender ili će se ići na direktno pregovaranje.- Važno je i da li bi predmet privatizacije bio ceo konglomerat ili će se odvojeno privatizovati jedinice za proizvodnju struje ili snabdevanje. Ako se odvojeno privatizuju, to može da pospeši konkurenciju, a ako se privatizuje konglomerat, onda novi vlasnik dobija prirodni monopol, odnosno mogućnost da kroz manipulaciju količinama snabdevanja tržišta električnom energijom utiče na cenu struje, zbog čega je u tom slučaju ključno formiranje kredibilne i nezavisne antimonopolske agencije, kako bi se zaštitili potrošači - ocenjuje Radonjić.Primer NIS opomenaOn upozorava da su institucije u Srbiji slabe, a korupcija izražena.- Preferirao bih da, pod uslovom temeljite reforme, EPS ostane u državnom vlasništvu . Na primer, u Poljskoj i Češkoj je elektroprivreda u državnom vlasništvu i profitabilno posluje. Opet, sa partijom na vlasti, koja je ogrezla u korupciji i nestručnosti, teško je tako nešto očekivati. Sa trenutnim privatizacionim prilivima bi se popunjavale budžetske rupe, dok bi dugoročni društveni interes bio ugrožen. Slično se desilo sa NIS-om - kaže Radonjić.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram