1
Najsvežiji podaci o prosečnoj srpskoj plati datiraju iz januara, a prema njima, ona je tokom prvog meseca ove godine iznosila 82.769 dinara, što je, pored svih povećanja, ipak za skoro 1.500 dinara manje nego u decembru.
Za to postoje neki opravdani razlozi – prosek se obračunava na osnovu broja radnih dana, kojih je zbog praznika u januaru bilo manje, a ne treba zaboraviti ni novogodišnje bonuse koji su „pojačali“ decembarski prosek. Ipak, kada se uporede plate sa početka prethodne godine, jasno je da pompezno najavljivana povećanja ipak nisu baš mnogo uticala na životni standard i da su plate realno svakog meseca manje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbi su u januaru u proseku zarađivali 82.769 dinara.
Samo mesec dana ranije, prosek je iznosio 84.227 dinara, što je tačno 1.458 više.
Razlog za ovu razliku u platama u periodu od mesec dana profesorka dr Danica Popović objašnjava kao “statističko pravilo”. Naime, januarska plata uvek je niža od decembarske, i to zbog broja radnih dana i većih zarada pred Novu godinu.
PROČITAJTE JOŠ
1
12
0
“Već 50 godina unazad je to pravilo. U januaru ima manje radnih dana, ima dosta praznika, a prosek plata u javnom sektoru se računa na osnovu broja radnih dana”, objašnjava sagovornica portala Nova.rs.
Decembarske zarade su, dodaje, uvek veće, a razlog za to je velikom broju građana pozant – novogodišnji bonusi.
Iako ova razlika u plati nije najbolji pokazatelj stvarnog stanja, činjenica je da su plate realno manje i kada se uporede sa januarom 2022. godine.
Kada se uporede dva januara, zvanični podaci kažu da je plata 2023. u odnosu na 2022. nominalno veća za 16,7 odsto, ali realno za 0,8. To zapravo znači da je građanima, zahvaljujući povećanjima, na račune zaista “leglo” 16,7 odsto više novca, ali u realnosti – njihova kupovna moć tek je neznatno porasla.
Dokaz za to da povećanja plata ne prave veliku razliku je i činjenica da je prosečna decembarska plata 2022. bila realno 1,9 odsto manja nego istog meseca 2021. godine.
Iako sada plata jeste, koliko-toliko, i realno veća, činjenica je da je inflacija “pojela” sva pompezno najavljena povećanja.
Tada je ekonomista Dušan Nikezić za “Novu” objasnio da se pravo kretanje plata I penzija jednostavno vidi kada se pogleda i kretanje inflacije, koja je ipak veća. Takođe, usklađivanje plata i penzija vrši se za period koji je prošao.
“Kad neko kaže ‘povećao sam vam platu’, građani su zapravo, u najboljem slučaju, na nuli, I to ako je povećanje isto kolika je inflacija, a nikada nije”, objasnio je on.
Prema rečima glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Milana Ćulibrka, još jedan problem je što kada vlast govori o rastu plata, uvek govori u evrima, nakon što su evro obezvredili.
“Mi ne jedemo evre, nego hleb, mleko, sir, kajmak, meso – a to je sve poskupelo više nego što je zvanična inflacija”, kaže Ćulibrk.
Kako je rekao za “Novu”, svako ko zavuče ruku u sopstveni džep, može da vidi da može da kupi manje nego ranije, pa stoga i najava da će prosečna plata u martu biti 750 evra pada u vodu, jer uopšte nije važno koliko novca zaposleni dobija, već šta mu njegova zarada omogućava.
BONUS VIDEO Miša Brkić o rastu standarda na TV ekranima i u novčanicima