"Džinsi" u Leskovcu, koji zatvara fabriku, duguje radnicima neuplaćene poreze i platu, kaže potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović. Tvrdi da su radici dobijali nezakonite otkaze putem SMS poruka, dok iz Inspektorata za rad poručuju da će izaći na teren i utvrditi činjenice.
Posle vesti da 700 radnika fabrike „Džinsi“ u Leskovcu ostaje bez posla, i najave nemačkog „Grunera“ da za još 60 radnika smanjuje broj zaposlenih u fabrici u Vlasotincu, postavlja se pitanje šta je uzrok tog talasa i kako zaštititi prava radnika u toj situaciji, s obzirom na to da su ti investitori koristili subvencije za pokretanje proizvodnje i zapošljavanje radnika.
Saša Perišić iz Inspektorata za rad tvrdi da inspekcija, kada je u pitanju preduzeće "Džinsi" iz Leskovca, nije imala zahteve povodom otkaza ugovora o radu, ali da su čuli da se šalju SMS poruke da su pojedini radnici dobili otkaz. "Mi ćemo u tom slučaju delovati, izaći na teren, utvrditi činjenice i okolnosti", ističe Perišić. Kada je u pitanju "Gruner", napominje da je poslodavac uradio program tehnološkog viška, da se 19 zaposlenih javilo i da su dobili stimulativne naknade, koje predstavljaju veći iznos od onog koji zakon predviđa. "Takođe, u periodu od 1. januara do 30. juna ove godine, imali smo 76 zahteva povodom otkaza. To su bili i pojedinačni otkazi, ali i otkazi povodom otpuštanja određenih preduzeća. Nakon izvršenih inspekcijskih nadzora, 22 lica su vraćena na rad, što znači da poslodavac nije postupio nije postupio u skladu sa zakonom", dodaje Perišić.
RTS je pokušao da dobije odgovore u dva ministarstva – finansija i privrede, ali im je trebalo više vremena, kako kažu, za kompletnu informaciju.
Dobra vest je da su radnici JAT keteringa, posle nezakonitog otkaza, vraćeni na posao.
Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je nažalost činjenica da se „Džinsi“ u Leskovcu gasi, ali da još uvek nije najjasnije šta je inspekcija tu utvrdila.
„Jedno je kada ide u stečaj, a drugo kada ide u likvidaciju. Ja mislim da se nisu stekli uslovi da se ide u likvidaciju. Firma bi morala da ide najpre u stečajni postupak da bi poverioci mogli da se namire, jer po našem informacijama oni duguju za vodu, za struju, duguju radnicima za neuplaćene poreze i za platu“, napominje Mihajlović.
Nažalost, objašnjava, ako firma ide u likvidaciju, to znači da nema nikakvih obaveza i da radnici ne mogu da se namire, čak ni iz Fonda solidarnosti.
„Jednostavno, inspekcija mora da reaguje i da se pokrene stečajni postupak nad ovim subjektom. U suprotnom, radnici će biti sigurno oštećeni“, smatra Mihajlović.
Kada je reč o šansama za naplatu iz Fonda solidarnosti, Mihajlović kaže da, ako radnici nakon ostvarenog stečajnog postupka ne budu imali mogućnosti da se namire iz toga, moraju da svoja potraživanja u roku od 45 dana prijave Fondu, gde bi se pokrenuo postupak i gde bi dobili naknade.