Odakle novac za nove mere: "Moraćemo da se zadužimo"

Primena novog paketa mera, koji podrazumeva isplatu 60 odsto minimalca za isplatu zarada zaposlenima kod preduzetnika, u malim i srednjim preduzećima, počinje 10. avgusta, kada će stići i prva uplata.Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da će država za uplate po 18.000 dinara na ime podrške za zarade u avgustu i septembru izdvojiti ukupno 36 milijardi dinara, dok će je odlaganje uplate poreza i doprinosa za mesec dana koštati još 30 milijardi dinara.https://www.instagram.com/p/CC_PyObJ35d/Ekonomista Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, primećuje da je vlast u protekle tri nedelje pravila neočekivane zaokrete i slala nedosledne poruke kada je reč o novom paketu mera podrške za privredu."Prvo smo čuli izjavu da je 'ćup prazan' , da nema novca, da neće biti pomoći u drugoj polovini godine, pa čak i ocenu da bi takva vrsta politike bila 'komunistička'.Posle toga su najavljene selektivne, 'snajperski precizne' mere za otprilike mesec dana, da bi konačno - i opravdano - došli do toga da je novi paket podrške ipak potreban, ali je ponovo napravljena ista greška kao i kod prethodnog", kaže Arsić za Nova.rs.

"Sa jedne strane, postoji 'fiskalni prostor' za primenu takvih mera, koji je veličine 1,5 do 2 odsto BDP, što je reda veličine od 675 do 900 miliona evra.

Novi paket mera ublažiće pad privredne aktivnosti i pad zaposlenosti i stvoriće povoljnije uslove za oporavak privrede u narednoj godini.Takođe, moraćemo da se zadužimo da bismo isplatili najavljenu podršku privrednicima, ali taj ' fiskalni prostor' dozvoljava rast zaduživanja bez opasnosti da upadnemo u krizu javnog duga", objašnjava  Arsić.Naš sagovornik, međutim, upozorava da je ponovo napravljena greška u tome što je program podrške postavljen preširoko i neselektivno."Osnovna slabost ovog paketa je što podjednako tretira i one koje je kriza snažno pogodila, i one koje nije pogodila. Postoje, recimo, hoteli u turističkim mestima koji su solidno popunjeni, za razliku od hotela u gradovima. Neke zanatlije relativno uobičajeno rade, poput frizera, dok je, recimo, ugostiteljima koji imaju noćne klubove trenutno zabranjeno da rade.Zato je ovoga puta pomoć trebalo da se dodeljuje na nivou preduzeća, a ne, kako je najavljeno, prema veličini kompanija", ocenjuje Arsić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram