Odakle novac za nove mere: „Moraćemo da se zadužimo“

Biznis 23. jul. 202020:26
Podeli:
Foto: Shutterstock

"Iako je vlast u proteklih nekoliko nedelja govorila da 'nema para' za dalju podršku privredi, pa čak i da bi novi paket mera bila 'komunistička politika', treba pozdraviti odluku da novi paket pomoći ipak bude odobren, mada je manjkav koliko i prethodni", kaže za Nova.rs ekonomista Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Primena novog paketa mera, koji podrazumeva isplatu 60 odsto minimalca za isplatu zarada zaposlenima kod preduzetnika, u malim i srednjim preduzećima, počinje 10. avgusta, kada će stići i prva uplata.

Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da će država za uplate po 18.000 dinara na ime podrške za zarade u avgustu i septembru izdvojiti ukupno 36 milijardi dinara, dok će je odlaganje uplate poreza i doprinosa za mesec dana koštati još 30 milijardi dinara.

View this post on Instagram

Досадашњи пакет подршке привреди који је Србија обезбедила износио је 5,1 милијарду евра, док ће додатна издвајања државу коштати још око 66 милијарди динара. По 18.000 динара ће до 10. августа бити исплаћено за више од милион запослених. Са додатном подршком укупан износ је око 5,7 милијарди евра, што је 12,2%  БДП-а Србије. Дакле, држава ће за 60% од износа минималне зараде за два месеца издвојити 36 милијарди динара, док ће  одлагање пореза и доприноса на зараде за један месец коштати око 30 милијарди динара.

A post shared by Министарство финансија (@ministarstvo_finansija) on

Ekonomista Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, primećuje da je vlast u protekle tri nedelje pravila neočekivane zaokrete i slala nedosledne poruke kada je reč o novom paketu mera podrške za privredu.

Prvo smo čuli izjavu da je ‘ćup prazan’ , da nema novca, da neće biti pomoći u drugoj polovini godine, pa čak i ocenu da bi takva vrsta politike bila ‘komunistička’.

Posle toga su najavljene selektivne, ‘snajperski precizne’ mere za otprilike mesec dana, da bi konačno – i opravdano – došli do toga da je novi paket podrške ipak potreban, ali je ponovo napravljena ista greška kao i kod prethodnog“, kaže Arsić za Nova.rs.

Milojko Arsić / Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

„Sa jedne strane, postoji ‘fiskalni prostor’ za primenu takvih mera, koji je veličine 1,5 do 2 odsto BDP, što je reda veličine od 675 do 900 miliona evra.

Novi paket mera: „Hitna intervencija“ i „međukorak“

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je da je su nove mere podrške „hitna intervencija“ prouzrokovana situacijom na terenu, i da će posebno koristiti proizvodnoj privredi. „Ove mere održavaju našu ekonomiju i čuvaju je u odnosu na ono što se dešava sada, a onda ćemo ići dalje da vidimo kako da generišemo rast i pomognemo izvoznicima“, rekao je Čadež.

Saradnik Centra za evropske politike Marko Obradović za Nova.rs ocenjuje da se radi o „međukoraku“ koji bi trebalo da očuva pozitivne efekte prvog paketa mera, kako bi se do jeseni pripremio precizan plan za direktno ublažavanje konkrentnih posledica sa kojima se preduzeća suočavaju. „Najvažnije je sprečiti da državna i javna preduzeća, kao i lokalne samouprave postanu generatori nelikvidnosti i tako obesmisle napore države“, kaže Obradović.

Novi paket mera ublažiće pad privredne aktivnosti i pad zaposlenosti i stvoriće povoljnije uslove za oporavak privrede u narednoj godini.

Takođe, moraćemo da se zadužimo da bismo isplatili najavljenu podršku privrednicima, ali taj ‘ fiskalni prostor’ dozvoljava rast zaduživanja bez opasnosti da upadnemo u krizu javnog duga“, objašnjava  Arsić.

Naš sagovornik, međutim, upozorava da je ponovo napravljena greška u tome što je program podrške postavljen preširoko i neselektivno.

„Osnovna slabost ovog paketa je što podjednako tretira i one koje je kriza snažno pogodila, i one koje nije pogodila. Postoje, recimo, hoteli u turističkim mestima koji su solidno popunjeni, za razliku od hotela u gradovima. Neke zanatlije relativno uobičajeno rade, poput frizera, dok je, recimo, ugostiteljima koji imaju noćne klubove trenutno zabranjeno da rade.

Zato je ovoga puta pomoć trebalo da se dodeljuje na nivou preduzeća, a ne, kako je najavljeno, prema veličini kompanija“, ocenjuje Arsić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar