0
Porez za frilensere je nešto sa čime se ovi radnici suočavaju odnedavno, odnosno od početka godine. Tako je od 1. januara ove godine, status frilensera regulisan, a oni moraju da plate porez, i pred njih je stavljen izbor od dva načina na koje to mogu da urade. Iako u Srbiji ima dosta građana koji rade na ovaj način, frilenseri su i dalje svojevrsna misterija mnogima, a oni koji bi želeli da pređu na ovaj režim imaju mnoštvo nedoumica – a ovo je sve što oni treba da znaju.
Nakon niza protesta, pregovora i predloga, frilenseri su konačno dobili rešenje. Ovo rešenje za oporezivanje frilensera zapravo znači da ovi radnici mogu da odeberu jedan od dva ponuđena modela po kojem će plaćati svoje obaveze državi.
Bez obzira na to što se, prema analizi Centra za istraživanje javnih politika iz oktobra 2021. godine, na 100.000 stanovnika ima 162 frilens radnika, mnogi su još uvek u nedoumici ko su frilenseri i čime se zapravo bave. Najjednostavnije objašnjeno, to su ljudi koji rade samostalno. Dakle, oni ne rade za jednog određenog poslodavca, već rade samostalno. Takođe, frilenseri su i oni radnici koji obavljaju poslove za pojedine firme, najčešće uz ugovor o autoskom delu.
Kada se govori o profesijama, frilenseri se bave najrazličitijim zanimanjima. Oni mogu da budu grafički dizajneri, programeri i drugi radnici u IT sektoru, umetnici, video montažeri, fotografi, prevodioci i slično.
Novi zakon kojim se reguliše status frilensera, koji je stupio na snagu 1. januara 2023. godine, zapravo je već postojeći zakon o porezima na dohodak građana, sa usvojenim dopunama i izmenama. Usvajanje ovog zakona inicirala je Radna grupa za rešavanje statusa fizičkih lica koja rade preko interneta. Tako frilenseri sada sami prijavljuju porez, te biraju jedan od dva načina za njegov obračun, u zavisnosti od toga koliko novca zarađuju.
Frilenseri se oporezuju kvartalno, odnoso namiruju poreske obaveze na svaka tri meseca.
Poreska uprava je ključna za frilensere, jer upravo ovoj ustanovi ovi radnici prijavljuju prihode, na osnovu kojih se kasnije izračunava porez.
Poreska uprava je, takođe, učestvovala, zajedno sa NALED-om i Ministarsrvom finansija, u kreiranju specijalnog sajta „Frilenseri“. To je, zapravo, sajt koji frilenserima omogućava da prijave porez, izračunaju koliko će morati da plate, vodič o frilens poslovima, ali i test samoprocene koji daje odgovor na pitanje „da li ja uopšte ispunjavam uslove da bih bio frilenser“.
Pre svega, postoje dva modela oporezivanja frilensera. Prvi od ova dva modela obračuna je pogodan za radnike sa nižim primanjima. Po A modelu, porez na dohodak iznosi 20 odsto, ali se on ne obračunava na čitavu zaradu. Naime, postoji i neoporezivi deo zarade, a to je 19.300 dinara mesečno, odnosno 57.900 kvartalno.
Taj neoporezivi deo su zapravo normirani troškovi, što su zapravo oni troškovi poslovanja koji se priznaju, i to bez ikakvog dokaza da su napravljeni.
Dakle, uz pomoć ovih troškova se dolazi do osnovice za plaćanje poreza i doprinosa.
Pročitajte još:
Prema modelu A, doprinosi za PIO iznose 24 odsto na neoporezivi deo prihoda, a doprinosi za zdravstveno osiguranje iznose 10,3 odsto, ali se ovaj doprinos računa na drugačiju osnovicu.
Naime, osnovica za plaćanje doprinosa za zdravstvo iznosi 46.491 dinar kvartalno, odnosno 15.497 mesečno. To praktično znači da će, bez obzira na iznos zarade, u modelu A osnovica za obračun doprinosa za zdravstveno osiguranje biti ista. Naravno, dokle god kvartalna zarada premašuje pomenutih 46.491 dinar.
Model B bolja je opcija za one frilensere koji imaju veće prihode. Prema tom modelu, porez na dohodak iznosi 10 odsto, a normirani troškovi, pomoću kojih se dolazi do osnovice za obračun poreza za frilensere, izražavaju se u fiksnom i procentualnom iznosu. Tako normirani troškovi iznose 57.900 dinara kvartalno, odnosno 19.300 mesečno, a u obračun ulazi i uvećanje normiranih troškova u iznosu od 34 odsto bruto prihoda. Prema ovom modelu, doprinosi za PIO takođe iznose, kao kod modela A, 24 odsto, ali oni moraju da se plate u iznosu od najmanje 7.720 mesečno, što znači da, bez obzira na prihod, a samim tim i osnovicu na koju se računaju, doprinosi za PIO svakako moraju da se plate minimum u tom iznosu.
Najbolji način da frilenseri izračunaju koliki porez treba da plate jeste da koriste kalkulator. Ova alatka može da se nađe na sajtu „Frilenseri“ i svakako je najjednostavniji način za proveru poreza koji treba da se plati, bez „lupanja glave“ i gomile računskih operacija.
Sve što frilenser treba da uradi jeste da odabere da li je rezident ili ne, potom unese svoj bruto prihod, odnosno novac koji je zaradio u jednom kvartalu a koji će se onda oporezovati, kao i da unese iznos koji je, ukoliko je to slučaj, zaradio iz inostranstva.
Na kraju je potrebno odabrati da li je frilenser po nekom drugom osnovu zdravstveno osiguran ili sam plaća svoje doprinose.
Nakon toga, frilenseru će biti ponuđene dve računice, dakle dve opcija po kojima može da plati porez.
S obzirom na to da postoje dva modela oporezivanja, tako postoje i dva iznosa do kojeg se porez ne plaća.
U prvom modelu, neoporezivi iznos je 96.000 kvartalno, što znači da, ako je frilenser tokom tri meseca ostvario prihod do tog iznosa, neće morati da plati porez. Ipak, kao što se vidi i na kalkulatoru, moraće da plati doprinose za zdravstveno osiguranje i PIO.
Kod drugog modela, normirani troškovi na kvartalnom nivou iznose 57.900, te se oni oduzimaju od prihoda, a potom se oduzima još 34 odsto, i tako se dobija osnovica za obračun poreza za frilensere.
Iako su do ove godine frilenseri bili „nevidljivi“ za državu, ovim izmenama zakona to se promenilo. Oni su sada registrovani i postoje u evidenciji preduzetnika, bez obzira na to što nemaju konkretnu firmu.
Prva stvar koju treba urade oni radnici koji žele da posluju kao frilenseri je registracija kod Agencije za privredne registre (APR).
Budući frilenser tako prvo popunjava Registracionu prijavu i prilaže dokumentaciju koja je navedena na zvaničnom sajtu APR-a, što je korak koji može da se uradi onlajn, samostalno ili, ukoliko proceni da mu je potrebna, uz pomoć advokata, a posroje i firme koje se bave pružanjem pomoći budućim preduzetnicima, prilikom pokretanja biznisa, bez obzira na to da li će oni raditi kao frilenseri ili ne.
Ipak, to košta.
Nekoliko troškova koje budući frilenser treba da plati iznose oko 6.000 dinara, ukoliko želi da angažuje firmu za pomoć, to će ga koštati dodatno, jer neke firme naplaćuju svoje usluge i više od 8.000.
Postupak bi trebalo da bude gotov u roku od pet radnih dana, kada će frilenseru biti dodeljen matični broj, poreski identifikacioni broj (PIB), prijava na sistem oporezivanja, Potvrda o izvršenoj prijavi na registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i broj zdravrstvenog osiguranika.
Na kraju, frilenser treba da otvori poslovni račun u banci po sopstvenom izboru.
Treba imati u vidu da se frilenser ne registruje kao „preduzetnička radnja“, nego se vrši registracija samog lica kao preduzetnika, što praktično znači da radnja ne postoji, nego samo preduzetnik i adresa na kojoj obavlja delatnost, najčešće mesto na kojem živi.
