0
“Milenijum tim” u vlasništvu Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka, biznismena bliskih Srpskoj naprednoj stranci, kraj 2024. obeležio je kupovinom nekadašnjeg građevinskog giganta “Mostogradnje”. To ide u prilog njihovoj želji da kompanija, koja doživljava ozbiljan finansijski uzlet tokom naprednjačke vlasti, bude novi “Energoprojekt”. Da su na tom putu pokazuje i pozamašan spisak firmi i njihove imovine, koje su pazarili najčešće na licitacijama organizovanim za prodaju preduzeća u stečaju i redovno po mnogo nižoj ceni od stvarne vrednosti.
Stojan Vujko se početkom 2024. godine na Biznis forumu na Kopaoniku pohvalio da mu je želja da “Milenijum tim” postane novi “Enegroprojekt”, čuvena kompanija nekadašnje Jugoslavije. Dvojac Vujko-Bošnjak svoju poslovnu imperiju je počeo da gradi kroz poslove gasifikacije, najčešće u Vojvodini. Posle dolaskom SNS na vlast, priključuju se naprednjačkom projektu “Beograd na vodi” i sada je gotovo da nema važnog infrastrukturnog projekta u zemlji na kom nisu angažovani. Takođe, veoma su česti kupci preduzeća u stečaju i njihove imovine, po znatno nižoj ceni od stvarne vrednosti.
“Mostogradnja ING”, u stopostotnom vlasništvu firme “Milenijum tim”, bila je jedini učesnik na stečajnoj licitaciji za nekada čuvenu jugoslovensku građevinsku kompaniju “Mostogradnja”. Pošto je prihvatila početnu cenu oko 10 miliona evra, postala je vlasnik upravne zgrade nekadašnjeg građevinskog giganta u centru Beograda u Vlajkovićevoj ulici, kao i industrijskog kompleksa u Batajnici i korisnik operativnih placeva na Savskom nasipu i u Ostružnici.
Imovinu nekada velike “Mostogradnje” čini i niz nelegalizovanih baraka i privremenih objekata koji se koriste kao stambeni u novobeogradskoj ulici Agostina Neta, kao i na Tošinom bunaru u Zemunu, na Vilinim vodama i u blizini petlje „Mostar“ i sve je to prodato na licitaciji.
0
0
9
Poreska uprava je uoči licitacije predložila da se imovina nekada čuvene građevinske firme koja ima status kulturnog dobra izdvoji od ostale i proda u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara.
Naime, u Vlajkovićevoj ulici upisana zabeležba da je deo tog objekta i „zaštićena okolina kulturnog dobra – moderna garaža u Beogradu“, u kojoj je nekada bio Muzej automobila. Međutim, Privredni sud je odbio tu primedbu uz obrazloženje da ako država ne iskoristi pravo preče kupovine, kupac ima obavezu da poštuje norme vezane za zaštitu kulturnih dobara.
Pre nekadašnjeg jugoslovenskog građevinskog giganta, “Milenijum tim” je kupio još jedan simbol bivše zajedničke države, čuveni hotel “Jugoslavija”. Naime, ovu beogradsku znamenitost za 27 miliona evra pazarila je “MV Investment”, takođe kćerka firma “Milenijum tima”. I na ovoj licitaciji pojavio se samo jedan kupac i posao završio po početnoj ceni.
Ovo je bilo prvo javno nadmetanje za hotel “Jugoslavija“, a cena od 27 miliona evra je upola manja od procenjene vrednosti imovine firme “Danube Riverside” u stečaju, koja je bila vlasnik “Jugoslavije”. Osim samog hotela, na prodaju je bilo i građevinsko zemljište na kojem se zgrada nalazi, površine oko 4,5 hektara. Interesatno je da u imovini koju je kupio “Milenijum tim” bila i luster-tavanica i bronzana bista Aleksandra Zarina, koji su pod posebnom zaštitom kao kulturna dobra.
Na cenu, ali i nezainteresovanost drugih ponuđača za ovaj hotel, uticala je činjenica da vlasništvo nad parcelom na kojoj je hotel delom poseduje i „Milenijum timom“. Mediji su tada objavili i planove novih vlasnika da na prostoru hotela bude poslovno-stambeni kompleks od 240 000 kvadrata, koji će uključivati i dva nebodera visine od čak 155 metara. Uprkos protivljenju javnosti, sa realizacijom planiranog počelo se tokom novembra 2024. Kada je krenulo rušenje nekad čuvenog hotela.
Još jedna institucija, nastala i razvijana u Jugoslaviji, završila je u rukama “Milenijum tima”. U pitanju je Institut “Jaroslav Černi”. Osnovan je 1947. godine, od 1999. je akcionarsko društvo, a smatra se jednom od vodećih naučno-istraživačka organizacija u Srbiji i regionu u oblasti voda.
Brane i akumulaciona jezera, hidroelektrane, vodosnabdevanje, kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda, navodnjavanje, zaštita od poplava, zaštita životne sredine, kao i infrastrukturni projekti poput izgradnje gasovoda samo su neke od oblasti kojima se Institut bavio.
“Milenijum tim” je početkom 2022. zvanično postao većinski vlasnik Instituta, tako što je u konzorcijumu sa sedam direktora Instituta i firmom iz Lazarevca “Bauwesen” kupio Institut po početnoj minimalnoj ceni od oko 2,58 miliona evra. Ubrzo nakon prodaje, javnost je saznala da “Milenijum tim” poseduje oko 92 odsto akcija.
“Černi” nije prvi državni institut koji je pazario poslovni dvojac Stojan Vujko – Ivan Bošnjak. Njihova kompanija je još 2018. godine kupila Institut “Goša”, registrovan za istraživanje i razvoj u prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama. Platili su ga 970.000 evra da bi na njegovom mestu gradili novi stambeno-poslovni kompleks na ukupno 22.387 kvadratnih metara.
Zgrada kompleksa Istraživačko-razvojnog instituta “Goša” u Milana Rakića 35 na Zvezdari je srušena novemebra 2022. godine. Iz “Milenijum tima” su obećali da će administrativni deo instituta koji je tu poslovao biti vraćen kada nova zgrada bude bila gotova.
Kroz kupovinu preko licitacije preduzeća koja su u stečaju “Milenijum tim” je postao vlasnik brojnih parcela što građevinskog, što poljoprivrednog zemljišta
Tako su u avgustu 2022. godine za 216 miliona dinara, što je manje od dva miliona evra, pazarili imovinu akcionarskog društva „Navip“ na području Novog Sada, koja je procenjena na 705 miliona dinara, odnosno oko šest miliona evra.
18
0
16
„Milenijum tim“ je, kako je objavio portal 021.rs, na taj način kupio od države i 52 hektara građevinskog zemljišta u katastarskim opštinama Petrovaradin i Sremska Kamenica.
Reč je o parcelama na potezu Alibegovca i Karagače, a taj deo sremske strane Novog Sada smatra se veoma atraktivnim, dok investitori na placevima oko nekadašnjih „Navipovih“ vinograda već grade stambene komplekse.
U januaru iste godine „Milenijum“ je postao stopostotni vlasnik vinarije „Šapat“ u Novom Slankamenu, po mnogima, jedne od najekskluzivnijih u Srbiji.
Međutim, to nije prva imovina NAVIP-a koja je postala vlasništvo “Milenijum tima”. Dve godine pre parcela u Vojvodini ova kompanija je preko povezanih firmi kupila gotovo 200 hektara poljoprivrednog zemljišta u okolini Leskovca. U pitanju su vinogradi, pašnjaci, njive i šume.
Na javnom nadmetanju je za kupca, kako se navodi u rešenju Privrednog suda koji je tada objavio portal Nova.rs, tada proglašena firma “Alea Consalting d.o.o” Beograd. Oni su oko 185 hektara platili 67,7 miliona dinara, što znači da je hektar zemlje koštao u proseku 3.000 evra. Iza ove kupovine zapravo stoji “Milenijum tim” čiji su vlasnici Ivan Bošnjak i Stojan Vujko.
Prema tadašnjim podacima na sajtu Agencije za privredne registre, direktor “Alea Consalting” je Ivan Bošnjak. Osim toga u “Alea Consaltingu” 45 odsto vlasništva ima “Milenijum tim”, a ostatak od 55 odsto Tihomir Joldžić, državljanin BiH.
Pre Leskovca, “Milenijum tim” je svoje poslovno carstvo na jugu Srbije razgranao i u Vranjskoj banji i to u oblasti turizma. Sredinom septembra 2019. godine kupio je nikad završeni hotel, nešto kasnije i hotel “Železničar”, a na kraju “Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju”.
Nikad završeni hotel kupili su nakon višedecenijskog sudskog spora između Specijalne bolnice i Fonda PIO. Zemljište i nezavršeni hotel, kako su tada objavljivali mediji, pazarili su po ceni od oko 250.000 evra, dok je procenjena vrednost objekta znatno viša, čak 3,2 miliona evra, a zemljišta 2,8 miliona.
Stručnjaci Saveta za borbu protiv korupcije su se u izveštaju o prodaji nepokretnosti Fonda PIO ocenili da je u prodaji objekta Specijalne bolnice za rehabilitaciju u Vranjskoj Banji bilo “indicija o organizovanom krivičnom delu i unapred dogovorenoj kupovi ispod tržišne vrednosti, za šta su odgovorni zaposleni iz Poreske uprave u Vranju, Republičke direkcije za imovinu i Gradskog zavoda za veštačenje iz Beograda”.
Nakon kupovine celokupnog jezgra Vranjske Banje, kompanija “Milenijum tim” je najavila da će izgraditi dva luksuzna hotela do 2023. godine, a za to im je odobrena i bespovratna državna pomoć od 10,1 miliona evra.
Radovi kasne, a “Milenijum” je od ukupno najavljenih 65 miliona evra do sada uložio oko 20 miliona, dok je od države dobio podsticaj od oko 1,6 miliona , kao i odobrenje da se rok za završetak investicije po treći put pomeri, ovog puta za 2026. godinu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare