0
Prema istraživanju Ministarstva omladine i sporta iz 2020. godine, više od polovine mladih koji su išli na radnu praksu, nije dobijalo finansijsku nadoknadu. To bi trebalo da promeni Zakon o radnoj praksi. Jedan od razloga za uvođenje ovog zakona u naš pravni sistem je i da mladi u što kraćem roku dobiju posao, jer je stopa nezaposlenosti prošle godine bila 26,6 odsto. Javna rasprava o Nacrtu zakona traje do 23. decembra, u njoj je aktivna i Beogradska otvorena škola koja se bavi omladinskom politikom.
„Najvažniji je ugovor o radnoj praksi, da ona bude ograničenog trajanja. Postojaće obavezna finansijska nadoknada za praktikante i mentor koji će obučavati svakog praktikanta, kao i zdravstveno i socijalno osiguranje“, objašnjava za Infobiz Goran Radlovački iz Beogradske otvorene škole.
Poslodavci će, kaže – konačno s pravne strane moći da budu osigurani.
„A, biće im u interesu da pruže mladima adekvatnu obuku, mentora i da ih plate, u cilju privlačenja mladih motivisanih talenata koji imaju želju da rade“, ističe sagovornik N1.
Prakse su ranije mogle da traju i po godinu dana i više.
„Sada će, prema preporukama Evropske komisije, biti obavezno trajanje prakse šest meseci. To je, prema preporukama Evropske komisije – vreme potrebno mladoj osobi da se obuči“, navodi Radlovački.
Dobro je, kaže, što je novim zakonom predviđeno i postojanje kaznenih odredbi – i za poslodavce i za praktikante.
„Najviše kaznenih odredbi odnosi se ipak na poslodavce. Ako se utvrdi da praktikantima daju radne zadatke i posao koji odgovara poslu zaposlenog radnika, moraće, onda, i da im ponude ugovore o radu“, napominje Goran Radlovački.
BONUS VIDEO: Aleksej Bjelogrlić ima važnu poruku za mlade
